Studija istraživača sa UBC i Cornella dokumentovala je primer "evolutionary rescue" kod biljke Mimulus cardinalis tokom desetogodišnje megasuše (počevši 2012.). Praćeno je 55 populacija i analizirani su genetski uzorci listova i semena prikupljeni tokom osam godina. Tri populacije pokazale su genetske promene koje su omogućile zadržavanje vode u listovima i efikasnu fotosintezu, što je povezano sa oporavkom. Autori upozoravaju da ovo nije univerzalno rešenje za sve vrste, naročito dugovečne, i da je ljudska akcija i dalje ključna.
Brza evolucija mogla je spasiti čitavu vrstu — Prvi primer 'evolutionary rescue' kod cveta Mimulus cardinalis
Scientists Saw Rapid Evolution Save A SpeciesAlex Manders - Getty Images
Naučnici upozoravaju da se savremene klimatske promene dešavaju mnogo brže nego u većini geoloških perioda, pa postaje pitanje da li evolucija može da isprati tempo. Nova studija istraživača sa University of British Columbia (UBC) i Cornell University daje retku i ohrabrujuću ilustraciju — primer takozvanog "evolutionary rescue" kod crvenog monkeyflower-a (Mimulus cardinalis).
Rad objavljen početkom meseca u časopisu Science zasniva se na dugoročnom praćenju i genetskoj analizi uzoraka listova i semena prikupljenih tokom osam godina. Monitoring je počeo 2010. godine, a region zapadne Severne Amerike pogodila je decenijska megasuša koja je počela 2012. Tim je uspostavio početnu genetsku osnovu za 55 populacija i potom pratio kako su se te populacije menjale tokom i nakon sušnog perioda.
Šta su naučili istraživači?
Analize su pokazale da su populacije koje su se oporavile i nastavile reprodukciju bile one koje su evoluirale najbrže. Konkretno, tri populacije su imale genetske markere povezane sa prilagodbom na vrele i sušne uslove. Potomci ovih jedinki zadržavali su više vode u listovima tokom fotosinteze, a da pri tom nisu znatno izgubili sposobnost da apsorbuju ugljen-dioksid — fiziološka promena pogodna za preživljavanje u produženoj suši.
„U suštini, ono što smo našli je da su populacije koje su se oporavile i bile one koje su evoluirale najbrže,“ rekao je Daniel Anstett, prvi autor studije sa Cornella. „Identifikovanje gena uključenih u ovu evoluciju pomoći će nam da razumemo koje osobine omogućavaju opstanak tokom produžene suše.“
Amy Angert (UBC), starija autorka, napominje: „Naše istraživanje pokazuje da monkeyflower, i verovatno slične divlje biljke, zaista mogu držati korak i 'spasiti' sebe evoluirajući.“
Ograničenja i implikacije
Iako je nalaz ohrabrujući, autori upozoravaju da evolutionary rescue nije univerzalno rešenje. Brza adaptacija je realističnija kod kratkotrajnijih biljaka sa velikim brojem generacija i dovoljno genetske varijabilnosti. Kod dugovečnih vrsta (npr. sekvoje, douglas ili cedar) takav proces je znatno sporiji i manje verovatan. Takođe, nisu sve populacije imale potrebne genetske markere — mnoge su izumrle.
Zaključak studije naglašava da, iako se trenutni modeli mogu preispitati u pogledu otpornosti nekih biljnih vrsta, ljudska akcija ostaje ključna: smanjenje emisija gasova staklene bašte i ublažavanje klimatskih promena i dalje su neophodni za zaštitu biodiverziteta.
Zašto je studija važna? Prvi put je dokumentovan primer brzog, genetski potvrđenog odgovora koji je povezan sa oporavkom populacija u prirodi. To daje vredne uvide za predviđanje ranjivosti biljnih vrsta i za unapređenje modela reakcije flore na brze klimatske promene — ali ne oslobađa nas odgovornosti da smanjimo antropogene pritiske na životnu sredinu.
Pomozite nam da budemo bolji.
