Rat koji je eskalirao nakon udara SAD i Izraela na Iran 28. februara pogoršao je stanje osoba sa mentalnim problemima i invaliditetom u Izraelu. Pacijenti poput 21-godišnje Nili doživljavaju intenzivnu anksioznost pri svakom zvuku sirene, dok porodice bez mamada često koriste pretrpana skloništa. Medicinsko osoblje suočava se sa etičkim dilemama i rizikom od izgaranja, a organizacije poput Beit Issie Shapiro nude linije podrške i savete negovateljima.
U Izraelu sirene izazivaju anksioznost i etičke dileme — kako rat pogoršava stanje ljudi sa mentalnim problemima i invaliditetom
Therapist Shani Volovic Shushan plays cards with patients at the Shalvata Mental Health Centre (Ilia YEFIMOVICH)(Ilia YEFIMOVICH/AFP/AFP)
Nili (ime izmenjeno) zbog traume iz detinjstva izuzetno je osetljiva na jake zvuke. Svaki put kada sirene najave vazdušni napad, ona oseća snažan stres i odlazi u prepunu zaklon-sobu gde se njen 'unutrašnji rat' sudara sa onim koji se vodi napolju.
Nili: unutrašnji rat i javno sklonište
Iskustvo 21-godišnje Nili osvetljava posebnu ranjivost ljudi sa mentalnim poremećajima u okolnostima eskalacije sukoba koji je započeo 28. februara udarima SAD i Izraela na Iran. Nili je devet meseci na lečenju u Mentalnom centru Šalvata u Hod HaSharonu, koji vodi Clalit Health Services.
"Neprijatno je biti u maloj prostoriji sa mnogo nepoznatih ljudi, muškaraca i žena zajedno — obično prilično gužvovito".
Osobe sa invaliditetom: rutina, pristup i dostupnost skloništa
Rat i neizvesnost dodatno utiču na ljude sa invaliditetom — u Izraelu ih prema izveštaju Centralne uprave za statistiku iz 2025. ima oko 1,32 miliona (oko 13% stanovništva). Mnogi zavise od rutine koja im daje osećaj sigurnosti; njen prekid pojačava stres kod osoba sa razvojnim i kognitivnim poteškoćama.
Porodica Azmanov iz Ra'anane, čija ćerka Rhea ima kognitivni invaliditet, nema mamad u stanu i svaki put mora da koristi zajedničko sklonište zgrade. Zbog užurbanosti i buke u skloništima, ali i straha od gužve, ponekad ostaju napolju.
Za osobe sa smanjenom pokretljivošću dodatni problem je brzina evakuacije: najduže upozorenje traje oko 90 sekundi, pa čak i stanovnici sa mamadom ponekad ne stignu na vreme. Javne mape pristupačnih skloništa su nedovoljno dostupne, upozoravaju stručnjaci.
Izazovi za osoblje i etičke dileme
Medicinsko osoblje u psihijatrijskim ustanovama suočava se sa teškim odlukama: ostati sa teškim pacijentima i rizikovati sopstvenu bezbednost ili napustiti odeljenje kako bi se sklonilo u zaklon. Merav Agsham, glavna sestra psihijatrijskog odeljenja u Šalvati, opisuje to kao svakodnevne "etičke dileme".
"Na kraju sam sišla bez pacijenta koji je imao psihotičan napad dok je bio u tušu. Ako se nešto desi, kako ću to podneti? Oni su moja odgovornost."
Noću je situacija dodatno komplikovana: medikovani pacijenti spavaju teško, neki su vezani radi sprečavanja nasilja, pa osoblje mora da balansira između poštovanja autonomije i brige za bezbednost.
Podrška i preventivne mere
Organizacije poput Beit Issie Shapiro pokreću linije podrške i savete za negovatelje, kako bi se smanjio rizik od izgaranja i omogućila praktična pomoć porodicama i profesionalcima. Centri kao Šalvata naglašavaju važnost razgovora, ohrabrivanja i bliskog odnosa između pacijenata i osoblja u trenucima krize.
Stručnjaci pozivaju na bolje informisanje javnosti o pristupačnim skloništima, unapređenje logistike evakuacije za osobe sa smanjenom pokretljivošću i veću podršku negovateljima tokom trajne tenzije.
Za napomenuti: Svi navodi o centrima, statistikama i inicijativama zasnovani su na izvorima iz posete i izveštavanja AFP-a.
Pomozite nam da budemo bolji.
