Detekcija fosfina u oblacima Venere 2020. ponovo je otvorila pitanje mogućeg života u gornjim slojevima atmosfere, iako su rezultati predmet rasprave. Novi rad istraživača sa MIT-a pokazuje da ciklopentan — petočlani prsten sličan deoksiribozu — može biti stabilnija alternativa u vezama sa određenim nukleinskim bazama u uslovima sumporne kiseline. To ukazuje da kompleksna organska hemija može opstati u venecijanskim oblacima i dodatno opravdava planirane misije koje bi tražile tragove života in situ. Međutim, prisustvo organskih molekula nije jednako dokazu života i potrebna su dalja ispitivanja.
Naučnici: Venera Može Podržati „Život u Oblacima“ — Ciklopentan Kao Moguća Zamenа Deoksiriboze
Life Could Exist on the Most Inhospitable PlanetLee Corkran - Getty Images
U 2020. godini objavljena je detekcija fosfina u gornjim oblacima Venere, što je ponovo pokrenulo intenzivnu debatu o mogućnosti mikrobnog života u tom sloju atmosfere. Iako su naknadne analize dovele u pitanje iznos i poreklo fosfina, otkriće je podstaklo dalja ispitivanja hemije oblaka Venere — posebno u pogledu toga da li kompleksne organske molekule mogu opstati u sumpornoj kiselini.
Šta je novo? U radu objavljenom u časopisu Molecules, istraživači sa MIT-a ispitali su otpornost složenijih molekulskih struktura u uslovima nalik venecijanskim oblakima. Poseban fokus bio je na ciklopentanskom motifu — petočlanom prstenu koji podseća na deoksiribozu, šećerni „kostur“ DNK — kao mogućoj zameni za deoksiribozu u genetskim jedinicama.
Istraživači su otkrili da veze u kojima je ciklopentan umešćen mogu pokazati veću stabilnost u koncentrisanoj sumpornoj kiselini nego što se ranije verovalo, bar za neke nukleinske baze u modelnim molekulima. To znači da bi, u teoriji, sastavljeni „genetski“ polimeri prilagođeni takvom hemijskom okruženju mogli opstati u oblacima Venere.
"Život zahteva sofisticirane molekularne strukture — naročito genetske polimere sa funkcionalnim i strukturnim svojstvima sličnim RNK i DNK. Identifikacija polimera koji odolevaju razgradnji u koncentrovanim rastvorima sumporne kiseline ključan je korak u proučavanju mogućnosti života u takvim sredinama," napisali su autori.
Važno je napomenuti da prisustvo složene organske hemije ne predstavlja dokaz života. Međutim, otkriće hemijske stabilnosti određenih struktura u uslovima koji podsećaju na venecijanske oblake predstavlja bitan preduslov i dodatni motiv za svemirske misije koje bi ciljale atmosferske uzorke Venere.
Šta to znači za buduće misije?
Rast interesa za Veneru prati i planove za nove misije: NASA-in program već ima selektovane misije poput DAVINCI+ i VERITAS, a međunarodni timovi predlažu letelice i balone koji bi mogli direktno analizirati hemiju oblaka. Ako se potvrdi da su određeni genetski slični polimeri stabilni u sumpornoj kiselini, to bi dodatno opravdalo ciljane letove i atmosferska istraživanja.
Zaključak: Iako nema direktnog dokaza života na Veneri, nova studija proširuje spektar molekula koje smemo uzeti u obzir kada govorimo o mogućim „životnim“ sistemima u ekstremnim, kiselim uslovima. To čini Veneru mnogo intrigantnijim ciljem za astrobiologiju nego što se ranije mislilo.
Napomena: Detekcija fosfina i interpretacija njenih izvora ostaju predmet aktivne naučne rasprave. Potrebna su dodatna merenja i misije in situ da bi se potvrdile bilo kakve biološke implikacije.
Pomozite nam da budemo bolji.
