Rusko Vojno-Istorijsko Društvo otvorilo je u Smolenskoj oblasti izložbu „10 vekova poljske rusofobije“ na prostoru Memorijala u Katinu, što je izazvalo osude zbog istorijskog i emotivnog značaja lokacije. Kritičari tvrde da izložba relativizuje sovjetske zločine i predstavlja politički motivisan revizionizam, posebno imajući u vidu da je otvorena neposredno pre komemoracije žrtava. Istaknuti komentatori povezuju ovu inicijativu sa širim obrascem simboličkih poteza vlasti usmerenih na preoblikovanje kolektivnog sećanja.
Provokacija u Katinu: Izložba „10 vekova poljske rusofobije“ ponovo rasplamsava sukob oko istorijskog sećanja
Russian President Vladimir Putin leaves the scene during a ceremony at the State Kremlin Palace, on March 27, 2026 in Moscow, Russia. - Getty Images
Rusko državno podržano Rusko vojno-istorijsko društvo otvorilo je u zapadnoj Smolenskoj oblasti izložbu pod nazivom „10 vekova poljske rusofobije“ — postavku koja je izazvala oštre reakcije zbog svoje lokacije i sadržaja.
Izložba je postavljena na prostoru Memorijala u Katinu, mestu gde je 1940. godine sovjetska tajna policija streljala više od 20.000 poljskih oficira, intelektualaca i ratnih zarobljenika. Lokacija je posebno osetljiva i za savremenu Poljsku: upravo iz tog regiona potiče i trauma vezana za avionsku nesreću iz 2010. godine, u kojoj su poginuli poljski predsednik Lech Kaczynski i visoki zvaničnici koji su putovali da odaju počast žrtvama Katina.
Pozadina i reakcije
Postavka prikazuje istorijske interpretacije „mržnje poljske državne elite prema Rusiji“ i, kako navodi saopštenje organizatora, „manifestacije te mržnje“ — uključujući tvrdnje o prisvajanju teritorija i istrebljenju naroda. Kritičari ocenjuju da izložba relativizuje i preispituje odgovornost sovjetskog režima za Katyn, te da predstavlja oblik revizionizma i političke instrumentalizacije istorije.
Kirill Martynov, glavni urednik nezavisne Novaja Gazeta Evropa: „Sramotno. Zajedno sa Hitlerom, vlasti SSSR-a su raskomadale Poljsku... 1940. streljale su poljske ratne zarobljenike. Posle toga su decenijama glumili da nemaju ništa s tim.“
Konstantin Sonin, profesor sa Univerziteta u Čikagu: „Za Putina je karakteristično skrnavljenje tuđih svetih mesta ili mesta sećanja. Slično se dogodilo kada je diviziji koja je optužena za ubijanje civila u Buči dodeljen počasni čin 'Garda'.”
Simbolika i širi kontekst
Otvaranje izložbe usledilo je samo nekoliko dana pre zvanične komemoracije žrtvama Katina, što je mnogi ocenili kao namernu provokaciju. Rusko vojno-istorijsko društvo posebno ukazuje i na savremene fenomene koje predstavlja kao „rusofobiju“ u Poljskoj — rušenje sovjetskih spomenika i podršku Ukrajini u oružju — čime postavka nastoji povezati istorijske događaje sa aktuelnom geopolitičkom retorikom.
Predsednik Društva, Vladimir Medinski, poznat je kao zagovornik Putinovog narativa o velikoj ruskoj istoriji i bio je učesnik u pregovorima vezanim za rat u Ukrajini. Posmatrači to vide kao deo šire politike simboličkih poteza kojima se oblikuje kolektivno sećanje i opravdava savremena spoljnopolitička retorika.
Ukratko, izložba u Katinu nije samo lokalna izložba: ona je pokazatelj trajne borbe oko istorijskog pamćenja i političke upotrebe istorije u kontekstu ruskih spoljnopolitičkih interesa. Otvorenje na tako osetljivoj lokaciji podstaklo je kritike da se istorija manipuliše u svrhu aktuelne politike, što dodatno zaoštrava tenzije između Rusije i Poljske.
Pomozite nam da budemo bolji.
