Yellowstone je složen vulkanski sistem čija je većina magme trenutno čvrsta, pa je velika supererupcija u skorijoj ljudskoj perspektivi mala verovatnoća. Kratkoročno su realniji rizici hidrotermalne eksplozije, tokovi lave i zemljotresi. Ako bi ipak usledila supererupcija, lokalne posledice bi bile katastrofalne, a globalne — privremeno zahlađenje i poremećaji u poljoprivredi trajanja procenjeno 5–10 godina. Sistem se stalno prati i promene bi verovatno bile uočene nedeljama do mesecima unapred.
Šta Bi Se Dogodilo Ako Bi Danas Eruptirao "Supervulkan" U Yellowstonu?
This photo of a volcano in Iceland doesn't even begin to encapsulate the devastation that would happen if the Yellowstone volcano erupted.
Yellowstone nije samo park iznad vulkana — on je složen vulkanski sistem. Ispod parka nalaze se veliki magmatski rezervoari koji zagrevaju gejzere i termalne izvore kao što je Old Faithful. Taj sistem, poznat kao Yellowstonska kaldera, u geološkom smislu može proizvesti izuzetno velike erupcije, ali koliko je to verovatno u narednim ljudskim generacijama?
Šta se desilo ranije
Pre oko dva miliona godina dogodila se jedna od najvećih erupcija u istoriji Zemlje, koja je prekrila veliki deo Severne Amerike pepelom. Od tada su usledile još dve velike erupcije i brojne manje, što je dovelo do naziva „supervulkan“. Te velike eksplozije su oblikovale ogromne kalderne depresije koje danas čine srž parka.
Named in 1870, Old Faithful is one of the most famous geysers in Yellowstone National Park due to its frequent and consistent hydrothermal explosions.Image: Photography by Deb Snelson / Getty ImagesDeb Snelson
Da li Yellowstonski vulkan može ponovo eruptirati?
Naučnici kažu da je u geološkom smislu ponovna erupcija moguća, ali da je verovatnoća velike supererupcije u okviru ljudskog veka izuzetno mala. Većina magme ispod Yellowstona je trenutno delimično ili većinom čvrsta i ne predstavlja neposredni izvor velike eksplozivne erupcije. Jedna studija ukazuje na veću koncentraciju rastopljene magme pod severoistočnim delom kaldere, ali ta masa može i da se ohladi ili zapreči prilikom susreta sa debelim slojevima kontinentalne kore.
„Znamo da postoji magmatska komora ispod Yellowstona,“ kaže Michael Poland, naučni rukovodilac Yellowstone Volcano Observatory. „Ali znamo i da je većim delom čvrsta, tako da nije sposobna da nahrani veliku erupciju. To je kao verovatnoća da ćete biti pogođeni gromom — jedna prema milion; u kratkom roku praktično je nula.“
Šta je verovatniji kratkoročni rizik?
Umesto katastrofalne supererupcije, realniji kratkoročni događaji su hidrotermalne eksplozije, tokovi lave i zemljotresi. Hidrotermalne erupcije nastaju kada superzagrejana voda u sistemu brzo proširi paru i izbaci materijal, stvarajući lokalne kratre i opasne projekcije kamenja i pare. Tokovi lave su sporiji, manje eksplozivni događaji koji prekrivaju teren tokom meseci ili godina.
In April 1815, Mount Tambora erupted on Sumbawa Island in present-day Indonesia. The event was the largest volcanic eruption in human history, and plunged the world into a prolonged period of frigid temperatures.Image: mikroman6 / Getty Imagesmikroman6
Hipotetički scenario supererupcije
Da bi se desila supererupcija, velike količine rastopljene magme morale bi da se akumuliraju i da probiju površinu. Lokalno, piroklastični tokovi — mešavina vrućeg pepela, gasova i stena — uništavaju sve na svom putu. Modeli pokazuju da bi debeli slojevi pepela mogli da se natalože u samoj kalderi (u nekim scenarijima i do nekoliko stotina ili hiljada metara), dok bi znatne naslage pepela mogle da se prošire na zajednice od Misule (Montana) do Albuquerkea (Novi Meksiko).
Šire posledice uključuju pad temperature zbog velikih količina pepela i sumpornih gasova koje bi dospele u stratosferu i delovale kao aerosoli. Na osnovu poređenja sa velikim erupcijama iz prošlosti i klimatskim modelima, moguće je privremeno globalno zahlađenje i smanjenje prinosa useva u trajanju procenjeno na oko 5–10 godina. To bi izazvalo ozbiljne probleme u poljoprivredi, snabdevanju vodom i energetskim mrežama, ali ne bi po svemu sudeći ugrozilo opstanak čovečanstva.
Praćenje i vreme upozorenja
Yellowstone Volcano Observatory, koji čine naučnici iz USGS-a, Nacionalnog parka i univerziteta, stalno nadgleda sistem pomoću mreže seizmičkih stanica, termalnih merenja i drugih instrumenata. U slučaju značajne magmatske aktivnosti, stručnjaci bi verovatno uočili promene nedeljama do mesecima pre erupcije, što bi omogućilo izdavanje upozorenja i planiranje evakuacija u pogođenim oblastima.
Zaključak
Yellowstone je fascinantan, moćan i potencijalno opasan vulkanski sistem, ali trenutne procene pokazuju da je velika supererupcija malo verovatna u okviru ljudskog veka. Realniji rizici lokalno su hidrotermalne eksplozije, tok lave i zemljotresi. Kontinuirano praćenje i naučna komunikacija ostaju ključni za rano otkrivanje promena i smanjenje rizika.
Pomozite nam da budemo bolji.
