Zaglavljeni između ratova: 1.100 bivših afganistanskih saradnika SAD bez sigurne opcije u Kataru

Više od godinu dana, oko 1.100 bivših afganistanskih saradnika američkih snaga i njihove porodice žive zaglavljeni iza ograde na bivšoj američkoj bazi Camp As Sayliyah (CAS) na periferiji Dohe, izbegnuti iz Avganistana, ali bez jasne i sigurne opcije za nastavak života.

Pozadina

CAS je od povlačenja SAD iz Avganistana 2021. služio kao privremeno mesto zadržavanja i obrade Avganistanaca koji su napustili zemlju u nadi da će biti preseljeni u SAD. Proces preseljenja je prekinut kada je administracija Donalda Trumpa u januaru 2025. obustavila prijem izbeglica, a zatim u novembru iste godine suspendovala sve afganistanske imigracione slučajeve.

Strah od povratka

Stanovnici kampa, među kojima su prevodioci i drugi koji su sarađivali sa američkim i savezničkim snagama, odbijaju povratak u Avganistan zbog straha od odmazde talibana. „Povratak u Avganistan nije bezbedan za nas... Talibani će mnoge od nas ubiti za ono što smo radili za Sjedinjene Države“, navodi se u otvorenom pismu koje su potpisali stanovnici.

Opcije koje se razmatraju

Grupe za podršku, među njima i AfghanEvac, potvrdile su da američka administracija razmatra da stanovnicima CAS-a ponudi dve opcije: povratak u Avganistan uz novčanu nadoknadu ili preseljenje u treću zemlju, prema izveštajima – moguće i u Demokratsku Republiku Kongo. Državni sekretarijat SAD nije potvrdio DR Kongo kao destinaciju, ali je sugerisao da bi premeštanje u treću zemlju moglo pružiti bezbednost i šansu za novi početak. Zvaničnici DR Konga nisu komentarisali.

Reakcije i uslovi u kampu

Stanovnici su novčanu ponudu za povratak odbacili kao nedovoljnu u odnosu na rizik: američke vlasti su, prema izvorima, nudile oko 4.500 dolara po glavnom podnosiocu i 1.200 dolara po zavisnoj osobi, a oko 150 ljudi je prihvatilo te isplate. Mnogi i dalje ističu da novac ne garantuje sigurnost njihovih života.

Život u CAS-u opisuje se kao teška i ograničena: stanovnici žive u skučenim, često bezprozorim kontejnerima, napuštaju kamp samo zbog hitnih medicinskih potreba i izloženi su psihološkom pritisku zbog neizvesne budućnosti. Tokom regionalnih napetosti u martu i aprilu, kada su se u Zalivu dogodili iranski napadi na susedne zemlje i pogodili i ciljali američke objekte, meštani su doživeli strah i bliske eksplozije — iskustva koja su mnoge podsetila na Avganistan.

Međunarodni i zvanični odgovori

Ujedinjene nacije su izvestile o zabeleženim slučajevima proizvoljnih hapšenja i zlostavljanja u Avganistanu (izveštano: 29 proizvoljnih hapšenja i pritvaranja i šest slučajeva mučenja i lošeg postupanja u periodu između 6. novembra i 25. januara). Avganistansko ministarstvo spoljnih poslova pozvalo je svoje državljane u inostranstvu da se „vrate sa poverenjem i mirom“, tvrdeći da navodno nema pretnji, dok kampovi i nevladine organizacije upozoravaju na stvarne rizike za bivše saradnike.

„Ne možemo našu decu uvesti u još jedan rat. Povratak je smrtonosan rizik.“ — iz otvorenog pisma stanovnika CAS-a.

Dok međunarodne i nevladine organizacije pozivaju na hitna rešenja i trajne opcije preseljenja u bezbedne zemlje, stanovnici kampa i dalje ostaju u limbu, zabrinuti za sopstvenu bezbednost i budućnost svoje dece.

Ključni podaci: oko 1.100 ljudi u CAS-u; proces preseljenja u SAD prekinut početkom 2025.; razmatra se povratak ili selidba u treću zemlju (u izveštajima pominjan DR Kongo); ponuđene novčane kompenzacije za povratak; UN prijavio slučajeve hapšenja i zlostavljanja u Avganistanu.