WHO upozorava da nebezbedna hrana godišnje izaziva preko 1,5 miliona smrtnih slučajeva i oko 885 miliona oboljenja, pri čemu su ekonomski troškovi procenjeni na 647 milijardi dolara. Najveći deo smrtnih slučajeva (oko 73%) pripisuje se toksičnim teškim metalima, pre svega arsenu i olovu, što ranije nije bilo obuhvaćeno globalnim procenama. Izveštaj posebno ističe ranjivost pirinča i visok rizik u Jugoistočnoj Aziji i Africi, uz značajan doprinos bakterija i parazita u ukupnoj smrtnosti.
WHO: Nebezbedna hrana ubija više od 1,5 miliona ljudi godišnje — teški metali odgovorni za 73% smrtnih slučajeva
Rice crops are particularly vulnerable to contaminated water absorption - Jerry Galea/Getty Images
Svet bezbednosti hrane suočava se sa znatno većim i složenijim teretom nego što se ranije smatralo. Nova opsežna analiza Svetske zdravstvene organizacije (WHO), objavljena u časopisu The Lancet Global Health, pokazuje da nebezbedna hrana godišnje izaziva više od 1,5 miliona smrtnih slučajeva i oko 885 miliona oboljenja, uz procenjeni ekonomski gubitak od 647 milijardi dolara zbog izgubljene produktivnosti.
Glavni nalazi
Analiza obuhvata podatke iz perioda 2000–2021. Najveći, neočekivani deo smrtnih slučajeva povezan je sa toksičnim teškim metalima (pre svega arsenom i olovom), koji čine oko 73% svih smrtnih ishoda povezanih s hranom. Ranije procene su uglavnom obrađivale bakterije, viruse i parazite, pa uključivanje teških metala menja ukupnu sliku rizika.
Teški metali: podcenjeni ali smrtonosni rizik
Arsen i olovo se prirodno nalaze u zemljištu, ali se u okolinu intenzivno oslobađaju industrijskim procesima — sagorevanje uglja, topljenje metala i drugi oblici zagađenja. Hronična izloženost ovim metalima može dugoročno oštetiti organe i nervni sistem, povećavajući rizik od raka, kardiovaskularnih bolesti, bubrežnog zatajivanja i nepovratne štete na mozgu.
Pirinč je posebno izložen riziku jer se gaji na natopljenim poljima i lako upija zagađenu vodu. Regije Jugoistočne Azije i Afrike, gde su propisi i kontrola često slabiji, posebno su pogođene — procenjuje se da oko milijardu ljudi redovno unosi teške metale putem hrane.
Industrial processes like metal smelting can release heavy metals into the environment - Jonathan Raa/NurPhoto/Corbis via Getty Images
Bakterije i paraziti
Bakterijske infekcije i dalje uzrokuju značajan broj oboljenja i smrtnih slučajeva: u 2021. oko 250.000 ljudi preminulo je usled bakterijske kontaminacije hrane, najčešće kroz dijarealne bolesti. Među čestim bakterijskim uzročnicima su Campylobacter i E. coli, često povezani s nedovoljno termički obrađenom peradi, sirovim mlekom i neopranoj sirovoj hrani.
Listeria predstavlja poseban rizik za trudnice i novorođenčad — iako su infekcije kod zdravih odraslih često blaže, u 2021. Listeria je bila povezana sa 5.280 smrtnih slučajeva, većinom među novorođenčadi.
Paraziti su odgovorni za više od 100.000 smrtnih ishoda godišnje. Obično kontaminiraju povrće đubreno stajskim ili ljudskim fekalijama, a mogu se naći i u svinjskom i goveđem mesu koje je nedovoljno termički obrađeno ili nepravilno čuvano.
Šta ovo znači i preporuke
Izveštaj naglašava potrebu za jačanjem standarda bezbednosti hrane, strožim regulativama o prisustvu teških metala, boljim monitoringom u lancu ishrane i međunarodnom saradnjom kako bi se smanjio ogroman ljudski i ekonomski teret. WHO ističe da bezbednost hrane utiče na svaki obrok i svaku porodicu, te poziva vlade, proizvođače i potrošače na zajedničke mere prevencije.
Tedros Adhanom Ghebreyesus, generalni direktor WHO: "Bezbednost hrane nije apstraktan problem: tiče se svakog obroka, svake porodice, svakog dana. Ove nove procene menjaju igru."
Ova analiza produbljuje razumevanje rizika u lancu ishrane i ukazuje na prioritetne oblasti za politiku javnog zdravlja, posebno u regijama sa slabijom kontrolom zagađenja i higijene u proizvodnji hrane.
Pomozite nam da budemo bolji.
