Studija Yalea koja je pratila više od 11.000 ljudi starijih od 65 godina do 12 godina pokazuje da 45% ispitanika poboljšava kognitivne ili fizičke sposobnosti (32% kognitivno, 28% fizički). Neka poboljšanja su klinički značajna, a pozitivni stavovi prema starenju povećavaju verovatnoću napretka. Autori pozivaju na politike koje prepoznaju mogućnost rasta u kasnijem životu.
Studija Yalea Pobija Mit: Skoro Polovina Osoba 65+ Pokazuje Poboljšanje U Pamćenju Ili Hodanju
Photo Credit: iStock
Nova studija istraživača sa Yale univerziteta menja uobičajenu sliku starenja kao nepovratnog pada: praćenjem više od 11.000 odraslih osoba starijih od 65 godina, pokazano je da veliki broj zapravo poboljšava kognitivne i/ili fizičke sposobnosti tokom vremena.
Glavni nalazi
Rad, objavljen u recenziranom časopisu Geriatrics, analizirao je podatke iz dugo vođene studije Health and Retirement Study tokom perioda do 12 godina. Kognitivne sposobnosti procenjivane su globalnim testovima, a fizička forma je merenja brzinom hoda — uobičajenim pokazateljem opšteg zdravlja u gerijatriji.
Tokom praćenja, 45% ispitanika starijih od 65 godina poboljšalo se u bar jednoj dimenziji: približno 32% beležilo je kognitivno poboljšanje, a 28% poboljšanje u brzini hoda. Neka od tih poboljšanja bila su dovoljno velika da se smatraju klinički značajnim. Ako se uzme u obzir i stabilna kognitivna funkcija, više od polovine ispitanika izbeglo je očekivano pogoršanje često povezano sa starenjem.
Ko je napredovao?
Istraživači naglašavaju da napredak nije bio rezervisan samo za one koji su se oporavljali od bolesti ili za učesnike s lošijim početnim stanjem — mnogi koji su na početku bili unutar normalnih granica pokazali su dalji napredak tokom vremena.
Uloga stavova o starenju
Becca R. Levy, vodeća autorka i profesorica društvenih i bihejvioralnih nauka na Yale School of Public Health, navodi da su stariji ljudi sa pozitivnijim stavovima o starenju znatno češće beležili poboljšanja i u hodu i u kognitivnim performansama. Istraživači smatraju da pozitivna očekivanja o starenju mogu povećati samopouzdanje i angažman u zdravim ponašanjima, čime se dodatno podstiče napredak.
"Naši nalazi naglašavaju potrebu da se ukorenjuju ili pojačavaju pozitivna uverenja o starosti i da se redefiniše starenje tako da uključuje mogućnost poboljšanja."
Autori dodaju:
"Oborili smo verovanje da je kasniji život vreme neizbežnog i univerzalnog propadanja. To može podići očekivanja o sopstvenom zdravlju, povećati samoefikasnost i dovesti do većeg uključivanja u zdravstvene navike koje dodatno unapređuju zdravlje."
Implikacije za politiku i praksu
Iz javnozdravstvene perspektive, istraživanje sugeriše da politike i programi za starije osobe treba da prepoznaju i podstiču potencijal za napredak, a ne da se isključivo fokusiraju na prevenciju i upravljanje opadanjem funkcija. Promocija pozitivnih stavova o starenju, podrška aktivnom životu i ranom uključivanju preventivnih mera mogu doprineti većem broju ljudi koji ostvare koristi.
Zaključak: Studija pruža ubedljive dokaze da kasniji život može doneti i poboljšanja, a ne samo gubitke — što ima praktične posledice za kako pojedince, tako i za sistem javnog zdravlja.
Pomozite nam da budemo bolji.
