Mark Zuckerbergova jahta "Launchpad" prešla je skoro 100.000 km i potrošila oko 5,3 miliona litara dizela (~$6,5M), što je proizvelo približno 14.300 tona CO2. Njeno pojavljivanje u Seattlu poklopilo se sa najavom da će Meta otpustiti oko 1.400 radnika, što je izazvalo kritike zbog raskoši nasuprot rezovima i klimatskim obavezama kompanije. Podaci su preuzeti iz izveštaja Luxury Launches, Il Messaggero i As You Sow.
Zuckerbergova superjahta potrošila 6,5 miliona dolara za gorivo — pojavila se u Seattlu na dan otpuštanja
Photo Credit: Getty Images
Mark Zuckerbergova superjahta Launchpad, dugačka 118 metara, izazvala je pažnju kada je uplovila kroz Ballard Locks u Lake Unionu upravo na dan kada je Meta najavila oko 1.400 lokalnih otpuštanja.
Podaci o plovidbi, potrošnji i emisijama
Prema izveštaju Luxury Launches, koji se poziva na AIS praćenje i izveštaj Il Messaggera, jahta je od početka 2024. prešla skoro 100.000 kilometara (oko 62.000 milja). Tokom te distance procenjuje se da je potrošeno oko 5,3 miliona litara dizela.
Procene troška goriva iznose približno €5,7 miliona (~$6,5 miliona), a emisije su okvirno 14.300 tona CO2 — što suštinski predstavlja veliki pojedinačni izvor zagađenja.
Šta je na jahti?
Launchpad je izgrađen po narudžbini Feadshipa: 118 m dužine, kapacitet za 26 gostiju u 13 kabina, posada od oko 49 članova i luksuzne sadržaje koji uključuju bazen, đakuzi, bioskop, wellness i fitnes prostore, beach club, dizalo i helipad u zatvorenom hangaru.
Kontekst i kritike
Dolazak jahte u Seattlu istog dana kada je Meta objavila otpuštanja stvorio je oštar kontrast između privatne potrošnje i javnih poruka kompanije. Kritičari ističu i nesklad između toga i javnih klimatskih obaveza Mete — kompanija je navela cilj neto-nulte emisije kroz lancu vrednosti do 2030, dok su njene neto emisije za 2024. iznosile oko 8,2 miliona tona ekvivalenta CO2.
Luxury Launches je takođe preneo podatke organizacije As You Sow da su emisije povezane s energetskom potrošnjom Meta data centara porasle za 223% od 2019. godine.
Parče ultra-polluting imovine može stvoriti ogromne emisije dok se obični ljudi pozivaju na štednju energije i promene životnih navika.
Šta dalje?
Ovaj slučaj podstiče pitanja o tome ko snosi teret smanjenja emisija i kako nadzorni organi, akcionari i javnost treba da reaguju na velike izvore emisija, uključujući luksuzna putovanja i energetsku potrošnju vezanu za ekspanziju veštačke inteligencije.
Autor teksta savetuje umesto pojedinačnih pokušaja „kompenzacije“ velikog ugljeničnog otiska pojedinaca, podršku širokim politikama koje smanjuju zagađenje — bolji javni prevoz, stroža pravila korporativne transparentnosti i energetska efikasnost zgrada i vozila.
Izvori
Podaci u tekstu zasnovani su na izveštajima Luxury Launches, Il Messaggero i podacima organizacije As You Sow.
Pomozite nam da budemo bolji.
