Zaglavljeni u Zalivu: Više od 6.000 pomoraca na stotinama brodova

Više od 6.000 pomoraca trenutno je zaglavljeno na nekoliko stotina tankera i teretnih brodova u Persijskom zalivu otkako su krajem februara eskalirali sukobi koji uključuju Iran, SAD i Izrael. Kapetani i članovi posada opisuju situaciju kao da su "zarobljeni u barici": jedini izlaz vodi kroz suženje Hormuškog moreuza, kroz koji je pre sukoba prolazilo oko 20% svetske sirove nafte i ukapljenog gasa.

Nepregledna tranzicija i opasnosti

Pre rata više od 100 brodova dnevno je prolazilo kroz moreuz, koji je na najužem mestu širok 21 milju. Nakon što je Iran proglasio takmičarski deo vodnog puta zatvorenim i započeo napade dronovima i projektilima, pomorski saobraćaj se praktično zaustavio. U najgorem trenutku bilo je i do 20.000 pomoraca i 2.000 brodova koji su bili blokirani u regionu.

Pregovori, mito i krhka primirja

Države poput Indije, Kine i Pakistana pregovarale su s Teheranom za bezbedan prolaz svojih brodova; neki operateri su navodno plaćali i do 2 miliona dolara za prolaz pojedinih tankera. U junu, privremeni dogovor između Vašingtona i Teherana doneo je olakšanje — do ~30 brodova dnevno je prelazilo moreuz — ali kada su neprijateljstva ponovo eskalirala, broj se vratio na jednocifrene vrednosti.

Život na brodu: strah, manjak zaliha i psihološki pritisak

Posade, često iz zemalja kao što su Filipini, Indija, Bangladeš, Pakistan i Ukrajina, suočavaju se sa stalnim rizikom od napada, nestašicama hrane, vode i lekova, kao i limitiranjem komunikacije zbog skupljih satelitskih poziva. Više od 12 pomoraca poginulo je u udarima koji su uključivali i iranske i američke akcije.

"Svi su iscrpljeni — i fizički i mentalno", rekao je jedan od kapetana.

Da bi ublažile dosadu i održale moral, posade organizuju zajedničke aktivnosti (gledanje filmova, stolni tenis), love ribu i međusobno se podstiču da ne ostavljaju nikoga samog. Pristup oštrim predmetima strogo se kontroliše kako bi se smanjio rizik od samopovređivanja. Ipak, snabdevanje je sve teže: cene potrebnih dobara skaču, a jedan inženjer je izvestio da je cena za 180 tona vode porasla s oko $2.000 na $11.000.

Prevare i pokušaji eksploatacije

Osim inflatornih cena, pojavili su se i prevaranti koji su tvrdili da predstavljaju Iransku revolucionarnu gardu i ubedili kompanije da plate velike svote u kriptovalutama za "siguran" prolaz. Takođe su zabeleženi primeri kupovine tranzitnih prava po veoma visokim cenama.

Evakuacije, bekstva i dugoročne posledice

Međunarodne inicijative, poput one koju je koordinisala Međunarodna pomorska organizacija (IMO), privremeno su otvorile sigurnije koridore i evakuisale oko 130 brodova i 3.000 pomoraca, ali su te operacije često krhke i podložne novim napadima. Neki pomorci su pokušali da pobegnu sami — jedan se, na primer, iz Irana domogao Jermenije i potom vratio kući — ali takvi pokušaji su rizični i sve teži zbog strožih propisa u susednim zemljama.

Šira slika

Ovo nije prvi put da su trgovinski mornari pogođeni masovnim poremećajima: tokom pandemije mnogi su ostali zarobljeni na moru, napadi dronovima na Crnom moru su postali česti od 2022. godine, a hutijski napadi u Crvenom moru dodatno su povećali rizike za pomorski saobraćaj. Kompanijama je sve teže da nađu posade koje bi zamenile iscrpljene mornare, iako plaćaju i do $30.000 mesečno za određene rute. Generalni sekretar IMO-a Arsenio Dominguez upozorava da društvo često potcenjuje vrednost pomoraca.

Zaključak: Situacija u Zalivu i dalje je nestabilna, s ozbiljnim posledicama po globalne lance snabdevanja i ljudsku bezbednost pomoraca. Potrebna su hitna međunarodna rešenja za zaštitu života, garantovanje humanitarnih isporuka i regulaciju zloupotreba u kriznim uslovima.