Evropska komisija je predložila izmene ETS-a koje usporavaju godišnje smanjenje emisija i produžavaju rokove dekarbonizacije. Kritičari tvrde da bi to moglo dozvoliti oko 2 milijarde tona dodatnog CO2 do 2040. Komisija kaže da predlog štiti industriju i uklapa se u ciljeve za 2040, ali pregovori sa Savetom i Parlamentom tek slede.
EU Predlaže Oslabljenu Verziju ETS-a — Moguće Dodatne 2 Milijarde Tona CO2
A graph comparing the EU's original cap-and-trade program with the program changes proposed in 2026. The recent proposal would lead to an estimated 2 billion metric tons of carbon emissions, representing 67% more pollution.
Evropska komisija je početkom meseca predložila izmene u okviru Evropskog sistema trgovine emisijama (ETS) koje bi usporile godišnje smanjenje emisija i produžile rok dekarbonizacije za sektore pokrivene sistemom. Predlog je izazvao oštre kritike stručnjaka i zelene javnosti, dok ga industrija i neki akteri brane kao nužno „olakšanje“ za konkurentnost.
Šta predlaže Komisija?
Do sada je ETS bio postavljen tako da pokrivene firme postepeno dovedu emisije ka neto-nuli do 2039. Najvažnija promena u predlogu Evropske komisije je usporavanje tempa smanjenja: umesto dosadašnjih 4,4% godišnje, planira se smanjenje od 3,7% godišnje u periodu 2031–2035, a zatim samo 1,7% godišnje nakon 2035. godine.
Zašto to zabrinjava stručnjake?
Stručnjaci upozoravaju da sporije smanjenje emisija između 2030. i 2040. znači znatno više ukupnih emisija u ključnim godinama za klimu. Procene pokazuju da bi novi predlog mogao dozvoliti otprilike 2 milijarde tona dodatnog CO2 u odnosu na raniji plan — značajnu količinu ako se ima u vidu naučni ugaljni budžet za zadržavanje šanse od dve trećine da porast temperature ostane do 1,5°C.
Wijnand Stoefs, iz Carbon Market Watcha: "Ako EU razblaži ETS, to će poslužiti kao izgovor za industrijske lobiste širom sveta."
Besplatne dozvole i učinak na industriju
Komisija takođe predlaže nastavak dodeljivanja besplatnih emisijskih dozvola kompanijama koje smatra ranjivim na sprovođenje mera (risk of carbon leakage). Kritičari navode da su preduzeća kao što su ArcelorMittal i BASF već ranije dobijala više besplatnih dozvola nego što im je bilo potrebno, što im je omogućilo prodaju viškova i zaradu milijardi evra, a istovremeno smanjuje podsticaj za brzu dekarbonizaciju.
Politički put napred
Predlog je sada predmet pregovora sa Savetom EU i Evropskim parlamentom; konačna odluka se očekuje početkom naredne godine. Neki evropski ministri za životnu sredinu najavili su da će se boriti protiv oslabljenog ETS-a, dok eksperti iz instituta Resources for the Future upozoravaju da sporiji tempo u sektorima pokrivenim ETS-om može biti kompenzovan bržim smanjenjem u drugim sektorima (npr. poljoprivreda, građevinarstvo), ali podvlače da će to biti zahtevnije i rizičnije rešenje.
Širi uticaj
ETS je dugo smatran referentnim modelom za regionalne sisteme trgovine emisijama (npr. Kalifornija, Kvebek, Južna Koreja). Analitičari strahuju da bi povlačenje EU moglo poslužiti kao argument za slična popuštanja u drugim sistemima, što bi oslabljeno globalno ambicije za smanjenje emisija.
Zaključak: Predložene izmene Evropske komisije smanjuju brzinu smanjenja emisija u ETS-u i održavaju praksu dodeljivanja besplatnih dozvola, što bi moglo dovesti do značajnog povećanja ukupnih emisija u narednoj deceniji. Krajnji ishod zavisiće od pregovora u EU institucijama i pritiska javnosti i ekoloških organizacija.
Pomozite nam da budemo bolji.
