Nova analiza udara asteroida koji je stvorio krater Čiksulub sugeriše da je vrlo fina silikatna prašina nadograđena na sferule mogla pojačati površinski toplotni impuls za oko 3,5 puta. To je značilo da su kopnene životinje mogle primiti do 17 puta veću termalnu dozu od one smrtonosne za ljude, što bi moglo objasniti iznenadnu i masovnu smrt brojnih vrsta. Dokazi o takvim požarima su zasad pretežno iz Severne Amerike, pa naučnici upozoravaju da globalni zapis još nije potvrđen.
Asteroid Koji Je Ubio Dinosauruse Mogao Je Izazvati Požarne Oluje 17× Jače Od Smrtonosne Doze Za Ljude
An illustration showing lots of fire coming off from a huge impact on Earth.
Naučnici su dugo smatrali da su dinosauri izumrli zbog dugotrajne, oštre "udarne zime" posle udara asteroida pre oko 66 miliona godina. Nova studija donosi drastičniju sliku: debeli sloj sitne silikatne prašine mogao je pojačati toplotni impuls i izazvati široko rasprostranjene požarne oluje koje su za samo nekoliko sati mogle usmrtiti i debelokožne vrste.
Šta se dogodilo
Pre oko 66 miliona godina, asteroid prečnika ~10 km udario je u poluostrvo Jukatan i stvorio krater Čiksulub. Ogromne količine stena su isparile pri udaru; deo tog materijala se kondenzovao u sitne kapljice — sferule — koje su padale kroz atmosferu velikom brzinom. Dok su se sferule usporavale, njihova kinetička energija pretvarala se u toplotu i proizvela intenzivan impuls termalnog zračenja.
Silikatna prašina — ključna razlika
Nova analiza ukazuje da su prethodni modeli zanemarili debeli sloj vrlo fine silikatne prašine — materijala koji se nije odmah kondenzovao u sferule. Dokazi za taj sloj pronađeni su 2023. na lokalitetu Tanis u Severnoj Dakoti i u Raton basenu (među granicom Kolorada i Nju Meksika).
„To je ponovo probudilo moje interesovanje za sudbinu preostalog vapa — tu je počeo ovaj rad“, rekao je Brandon Johnson, glavni autor i planetarni naučnik sa Purdue University.
Prašina bi delovala kao izolacioni sloj: sprečavala bi da deo zračenja ode u svemir i preusmeravala više toplote ka površini Zemlje. Autori studije procenjuju da je površinski toplotni impuls mogao biti otprilike 3,5 puta intenzivniji nego što su predviđali modeli koji računaju samo padajuće sferule.
An artist's impression of an asteroid impact. | Credit: nox_box on Pixabay
Posledice po biljke i životinje
Prema izračunima, intenzitet zračenja bio je dovoljno visok da premaši prag zapaljivosti za travu, lišajeve i borove iglice — materijale koji mogu brzo da prenesu požar na veću masu goriva. Studija takođe navodi da su izložene kopnene životinje mogle primiti oko 17 puta veću termalnu dozu od one koja se smatra smrtonosnom za čoveka.
Životinje koje su bile zaklonjene u vodi, pećinama ili pod zemljom imale su znatno veće šanse za preživljavanje inicijalnog toplotnog impulsa. Nakon prvobitnog talasa toplote, ista prašina je mogla da blokira sunčevu svetlost godinama i izazove produženu "udarno-zimsku" fazu, što dodatno otežava oporavak ekosistema.
Nedostaci u podacima
Iako model i geološki zapisi ukazuju na mogućnost razorne, globalne talasaste vatre, neposredni dokazi za požare na mestima van Severne Amerike još nisu pronađeni. Kao što je Alfio Alessandro Chiarenza (University College London) istakao: možda ćemo jednog dana otkriti zapise o globalnim požarima, ali trenutno ih imamo pretežno iz Severne Amerike.
Zaključak
Studija, objavljena 28. jula u časopisu JGR Biogeosciences, dodaje važan element razumevanju događaja na granici K–Pg: fina silikatna prašina mogla je znatno pojačati toplotni impuls nakon udara, pokrećući brz i smrtonosan talas toplote koji je, zajedno sa kasnijom temperaturom i smanjenjem svetlosti, doprineo masovnom izumiranju.
Pomozite nam da budemo bolji.
