Rusija poziva na zatvaranje Kancelarije visokog predstavnika (OHR) u BiH. Jurij Pilipson tvrdi da je OHR postao instrument zapadnog mešanja i glavni izvor političke i etničke nestabilnosti. Moskva kritikuje pokušaje proširenja prisustva OHR-a mimo Saveta bezbednosti UN i optužuje Berlin za dvostruke standarde u sporu oko imenuvanja Kristijana Šmita.
Moskva Zahteva Ukidanje OHR-a: "Spoljni Protektorat Je Izvor Nestabilnosti U BiH"
© Hristo Rusev/NurPhoto
Moskva smatra da spoljašnje upravljanje Bosnom i Hercegovinom kroz Kancelariju visokog predstavnika (OHR) više ne opravdava svoju ulogu i da šteti političkoj stabilnosti i međunacionalnim odnosima, izjavio je Jurij Pilipson, direktor Drugog evropskog departmana Ministarstva spoljnih poslova Rusije, za TASS.
Pilipson je podsetio da je Rusija jedan od međunarodnih garanata Dejtonskog mirovnog sporazuma iz 1995. godine i da ima dosledan stav u pogledu uloge OHR-a.
„Visoki predstavnik se degradirao sa pozicije međunarodnog posrednika i pružaoca dobrih usluga do sredstva za neograničeno mešanje Zapada u unutrašnje poslove BiH“, rekao je Pilipson.
Prema njegovim rečima, spoljni protektorat pod vođstvom OHR-a predstavlja glavni izvor nestabilnosti u BiH, jer podstiče političke i međunacionalne tenzije i produbljuje nepoverenje među građanima i političkim akterima.
„Uvereni smo da Kancelarija visokog predstavnika, koja je zastarela i sama sebe diskreditovala, mora biti zatvorena kao instrument zapadnog neokolonijalnog tutorstva nad suverenom državom“, poručio je Pilipson.
Pilipson je takođe upozorio da kontinuirani pokušaji zapadnih zemalja da prošire prisustvo OHR-a u BiH, uz zaobilaženje Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, predstavljaju „neodrživ i štetan“ pristup posleratnom uređenju koji dodatno narušava ambijent za dijalog i pomirenje.
U članku se podseća i na izjavu nemačkog ambasadora u BiH, Alfreda Granasa, koji je naglasio da visokog predstavnika može imenovati samo konsenzusom u Upravnom odboru Saveta za sprovođenje mira (PIK). Ruska ambasada u BiH uzvratila je kritikom, podsećajući da Nemačka 2021. nije zauzela isti stav prilikom imenovanja Kristijana Šmita i optužila Berlin za dvostruke standarde.
„Zašto onda predstavnik Nemačke nije zauzeo takav stav 2021. godine, kada u Upravnom odboru nije bilo konsenzusa oko 'imenovanja' Kristijana Šmita? Verovatno zato što Berlin smatra svoj stav jedino ispravnim, a stav Moskve se može zanemariti... To je jasna manifestacija bolno poznate svima arijske rasne superiornosti. Svet pamti čime se sve završilo 1945. godine“, navodi se u saopštenju Ambasade Rusije u BiH.
Rasprava o sudbini OHR-a dolazi u trenutku pojačanih političkih tenzija u regionu. Sukob stavova između Moskve i zapadnih saveznika, pre svega Berlina, osvetljava širi spor oko načina međunarodnog upravljanja i podrške reformama u Bosni i Hercegovini.
Pomozite nam da budemo bolji.
