Francuska ekspedicija NODSSUM otkrila je da je u Severnom Atlantiku odloženo više od 200.000 buradi radioaktivnog otpada, od kojih su neka korodirala i ispuštaju sadržaj u mulj. Terenska merenja detektovala su kobalt-60 i niobijum-94, a prikupljeni su uzorci vode, sedimenata i organizama za detaljne laboratorijske analize. OSPAR koristi ove nalaze da ažurira evidenciju starih odlagališta.
Otkriveno Više Od 200.000 Buradi Radioaktivnog Otpada U Severnom Atlantiku — Francuska Ekspedicija Potvrdila Curanje
A heavily corroded radioactive waste barrel leaks onto the seafloor as a Nautile sampling device collects sediment at 4,700 metres during the 2026 NODSSUM expedition | ©Image Credit: Campagne NODSSUM, CNRS, Flotte océanographique française
Više od 200.000 buradi radioaktivnog otpada odloženo je u Severnom Atlantskom okeanu tokom druge polovine 20. veka, a prva detaljna dekontaminaciona ispitivanja u decenijama pokazuju da su neka burad korodirala i ispuštaju sadržaj u okolni mulj.
Detalji ekspedicije
U okviru francuske ekspedicije NODSSUM (Nuclear Ocean Dump Site Survey Monitoring), koja je trajala od 27. maja do 28. juna 2026. godine, oko 30 naučnika na brodu Pourquoi Pas? izvelo je 20 zarona manjenom, posadnom podmornicom Nautile na dubinama većim od 15.400 stopa (≈4.700 m). To je prvi detaljan bliski pregled kontejnera u nekoliko decenija.
Šta su zabeležili
Istraživači su utvrdili da su neka burad toliko korodirala da je sadržaj iscurio u okolni mulj. Terenska merenja registrovala su radionuklide iznad pozadinskog nivoa; kao najjasniji markeri otpada pojavili su se kobalt-60 i niobijum-94, izotopi koji nastaju uglavnom u nuklearnim postrojenjima i retko se javljaju u uobičajenom atmosferskom padavinskom zagađenju. Prisutni su bili i cezijum-137 i americijum-241, čiji izvor je teže precizno odrediti jer se mogu pojaviti i nakon nuklearnih proba ili nesreća.
Život na buradima i uticaj
Na metalnim buradima primetne su naslage morskog života — anemone, spužve i krabe koriste burad kao jedinu tvrdu podlogu u širokom muljevitom području. Trenutno nije poznato da li ti organizmi apsorbuju radioaktivne supstance i u kojoj meri; zato je prikupljen opsežan set uzoraka za laboratorijske analize.
Uzorkovanje i dalja analiza
Timski rad uključivao je prikupljanje sedimenta, vode, organizama i mikroba u neposrednoj blizini buradi, kao i kontrolne uzorke sa prirodnih stenskih staništa u okolini. Ranije mapiranje robotom Ulyx identifikovalo je 3.355 pojedinačnih kontejnera i prikupilo 5.000 litara vode, 345 sedimenata i 34 primerka riba i rakova, što je omogućilo da se ciljano pristupi zaronima 2026. godine.
Priroda otpada i istorijski kontekst
Sam otpad ocenjen je kao niskonivojski — često pomiješan sa betonom ili bitumenom i zatvoren u metalna burad. Izgleda da trajno zaptivanje nije bio cilj odlaganja; tadašnja strategija verovatno je polazila od pretpostavke da će sadržaj postepeno curiti i razlovljavati se u okean. Arhivski podaci koje navodi CNRS ukazuju da je samo Francuska odložila više od 46.000 buradi tokom akcija 1967. i 1969. godine, dok su ista odlagališta koristile i druge evropske države.
Šta sledi
Ekspedicija je potvrdila da su radionuklidi pobegli iz nekih buradi, ali ostaje mesecima laboratorijskih analiza da se utvrdi u kakvom su obliku i koliki je stvarni obim ispuštanja. OSPAR (konvencija za zaštitu morskog okruženja Severnog Atlantika) već koristi prve nalaze NODSSUM-a da ažurira evidenciju i procene rizika starih odlagališta.
Napomena: Podaci su zasnovani na preliminarnim nalazima NODSSUM projekta; konačne procene radiološkog rizika i uticaja na ekosistem zavisiće od daljih laboratorijskih analiza.
Pomozite nam da budemo bolji.
