Naučnici su tokom ekspedicije u Severnom Atlantiku otkrili korodirane bačve radioaktivnog otpada, od kojih su neke procurele na morsko dno. Merenja su pokazala povišene vrednosti radionuklida (kobalt-60, niobijum-94, cezijev-137, americijum-241), ali je potrebno dodatno laboratorijsko ispitivanje da bi se utvrdilo poreklo i opseg zagađenja. Prikupljeni su uzorci vode, sedimenta i organizama; slede meseci analiza kako bi se procenile posledice za dubokomorske ekosisteme.
Korodirane bačve radioaktivnog otpada otkrivene na dnu Severnog Atlantika — neke su procurele
Photo Credit: iStock
Na hiljadama stopa ispod površine Severnog Atlantika, naučnici su izbliza pregledali staru zonu odlaganja radioaktivnog otpada i zatekli bačve u poodmaklom stadijumu korozije — neke su zarđale i dovoljno oštećene da je sadržaj evidentno procurio na morsko dno.
Detalji ekspedicije
Više od nekoliko desetina istraživača boravilo je od 27. maja do 28. juna na istraživačkom brodu Pourquoi Pas?, gde je ljudska podmornica Nautile izvela 20 zaronaka. Zaronci su dosezali dubine preko 15.400 stopa (≈4.694 m), a istraživači su direktno dokumentovali korodirane bačve i naslage materijala na obližnjem mulju, gotovo tri milje (≈4.828 m) ispod površine.
Šta su našli
Kartografski rad iz 2025. godine prethodno je identifikovao 3.355 kontejnera u oblasti, dok istorijski podaci ukazuju da je tokom druge polovine 20. veka tu odbačeno više od 200.000 bačvi. Na licu mesta izmereni su povišeni nivoi nekoliko radionuklida u odnosu na uobičajene pozadinske vrednosti: kobalt-60 i niobijum-94 kao najvažniji markeri, uz detekciju cezijum-137 i americijum-241.
Ipak, istraživači upozoravaju da neki od ovih izotopa mogu poticati i od ranijih testiranja nuklearnog naoružanja ili nezgoda, pa su neophodne dodatne laboratorijske analize da bi se precizno utvrdilo poreklo i razmere širenja.
Život pored bačvi i mogući rizici
Čak i на toj dubini, lokacija nije bila pusta: snimci pokazuju krabe, sunđere, anemone i druge organizme koji su se nastanili na ili kraj bačvi, koje u mekom morskom dnu funkcionišu kao tvrde podloge. Ključno pitanje je da li i u kojoj meri dubokomorski organizmi apsorbuju radionuklide i da li se oni transportuju kroz sediment i vodu u značajnim koncentracijama.
Šta sledi
Tokom ekspedicije prikupljeni su uzorci vode, sedimenta, organizama i mikroba u neposrednoj blizini bačvi, kao i podaci iz okolnih staništa za upoređivanje. To nadograđuje podatke iz 2025. godine (1.321 galon vode, 345 sedimenata iz jezgara i 34 primerka riba i rakova). Sledi više meseci laboratorijskih ispitivanja kako bi se odredilo koliko su radionuklidi rašireni, u kojim koncentracijama i da li ih morski organizmi apsorbuju.
Značaj i odgovornost
Ovo otkriće podseća na kompleksnu zaostavštinu nuklearne tehnologije: iako nuklearna energija smanjuje emisije ugljenika, proizvodi dugotrajan otpad koji zahteva pažljivo upravljanje. Projekat takođe doprinosi radu Komisije OSPAR na zaštiti morskog okruženja Severnog Atlantika i boljem razumevanju istorijskih mesta odlaganja koja su koristile neke evropske države.
Trenutni rezultati ne daju konačnu procenu ekološkog rizika — ne ukazuju na široko rasprostranjenu štetu, ali potvrđuju da je deo materijala izašao iz bačvi i da su potrebne daljnje, detaljne analize.
Pomozite nam da budemo bolji.
