U bočnoj komori pećine Suder Vagnhus na ostrvu Lilla Karlsö pronađeni su ostaci tinejdžerke i fetusa u 32–34. nedelji trudnoće. Stratigrafija i poređenja ukazuju na starost između 7.000 i 10.000 godina, sa najverovatnijim opsegom od 8.000 do 9.500 godina. Nalaz je izuzetan zbog retke očuvanosti fetalnih kostiju; radiokarbonsko datiranje i analiza DNK su planirani, a iskopavanja se nastavljaju.
Otkrivena Grobnica Trudne Tinejdžerke Stara 8.000–9.500 Godina Na Ostrvu Lilla Karlsö
The mouth of Suder Vagnhus cave on Lilla Karlsö. (Alexander Roesen Sjöstrand/Uppsala University)
U skrovitoj bočnoj komori pećine Suder Vagnhus na ostrvu Lilla Karlsö u Baltičkom moru arheolozi su otkrili kosti mlade žene i dobro očuvanog fetusa, koji je prema procenama bio u trećem trimestru trudnoće (oko 32–34 nedelje).
Sjöstrand holding the fetus's parietal (skull) bone. (Alexander Roesen Sjöstrand/Uppsala University)
Gde i kako je pronađeno
Pećina Suder Vagnhus, čiji glavni ulaz gleda na more, krije manji bočni prolaz otkriven 1992. Taj manji ulaz bio je zapečaćen i netaknut sve do iskopavanja koje je započelo 2023. godine. U tom skrovitom prostoru pronađeni su i ostaci životinja i ljudi, što ukazuje da je pećina korišćena kao mesto ukopa ili ritualnih radnji.
Some of the recovered fetal bones, plus some additional fragments, likely from the woman. The fetus's arm has been partially reconstructed on the left. (Alexander Roesen Sjöstrand/Uppsala University)
Šta su arheolozi utvrdili
Prema izjavi arheologa Alexandera Sjöstranda sa Univerziteta u Upsali, fetus je bio lociran u predelu stomaka majke, a položaj nekih rebara sugeriše da je fetus ostao unutar tela. Dužine fetalnih kostiju ukazuju na razvojni stadijum odgovarajući 32–34 nedelje gestacije. Procena starosti žene je između 14 i 19 godina. Delovi skeleta sugerišu da je žena mogla biti položena u tzv. hocker položaju, skupljena na boku, što odgovara uobičajenim praksama ukopa u tom periodu.
The rib of the woman (labeled "Revben mamma") and skull fragment of the fetus ("Skalltak foster") as they were found in excavations of the cave. (Alexander Roesen Sjöstrand/Uppsala University)
Arheolog Alexander Sjöstrand: 'Fetus je lociran u predelu stomaka, a neke majčine rebra su pronađene tako da snažno ukazuju da je fetus bio unutar tela.'
Zašto je nalaz važan
Očuvanost fetalnih kostiju je izuzetno retka u arheološkom zapisu, jer su takve kosti male i krhke i lako propadaju. Na osnovu stratigrafije pećine i poređenja sa nalazima sa susednog ostrva Stora Karlsö, ostaci su trenutno smešteni u vremenski raspon između 7.000 i 10.000 godina, pri čemu je najverovatniji interval 8.000–9.500 godina. Ako se radi o toj starosti, ovo bi bio jedan od najstarijih primeraka grobnice trudnice sa očuvanim fetalnim ostacima.
The excavated sidecave entrance, with Sjöstrand inside working on the dig. (Alexander Roesen Sjöstrand/Uppsala University)
Šta sledi
Na terenu i u laboratoriji planirani su dalji koraci: radiokarbonsko datiranje za preciznije određivanje starosti, kao i analiza DNK koja bi mogla potvrditi biološki odnos majke i fetusa i eventualno povezati i druge pojedince pronađene u pećini. Istraživanja i dalje traju, a arheolozi napominju da su majčini ostaci još delimično zakopani i da pronalazak više delova karlice, nogu i ramena može razjasniti tačan položaj ukopa i okolnosti smrti.
Subscribe to ScienceAlert's free fact-checked newsletter
Kontekst i oprez
Iako su moguće teorije o uzroku smrti (uključujući i retke pojave poput takozvanog coffin birth), naučnici naglašavaju da je zasad prerano za službene zaključke. Nalaz ostaje važan zbog svoje retkosti i kvaliteta očuvanosti i mogao bi doprineti razumevanju praksi ukopa i demografije ranih zajednica u severnoj Evropi.
Pomozite nam da budemo bolji.
