Arheolozi su u pećini Suder Vagnhus na ostrvu Lilla Karlsö otkrili grob trudne tinejdžerke i njenog nerođenog deteta star otprilike 8.000–9.500 godina. Pronađeni su delovi majčinog skeleta, detetova ruka i sačuvana fetalna lobanja, što čini nalaz izuzetno retkim zbog očuvanosti. Radiokarbonsko datiranje i DNK analize su u planu, a istraživanje može baciti novo svetlo na društvene strukture i pogrebne prakse u severnoj Evropi nakon poslednjeg ledenog doba.
Retko arheološko otkriće na Lilla Karlsö: Grob trudne tinejdžerke i nerođenog deteta star 8.000–9.500 godina
Photo Credit: Alexander Sjöstrand
Arheolozi su na malom švedskom ostrvu Lilla Karlsö otkrili izuzetno dobro očuvan grob trudne tinejdžerke u kome su uz majku pronađeni i ostaci nerođenog deteta, stari procenjeno između 8.000 i 9.500 godina. Nalaz dolazi iz pećine Suder Vagnhus i daje redak, intiman uvid u život i pogrebne prakse ljudi iz kasnog kamenog doba.
Detalji nalaza
Tokom iskopavanja na dubini od oko 16 feet (približno 5 metara), arheo-osteolozi Alexander Sjöstrand i Olivia Bartholdson prvo su uočili neobičnu kost, a zatim i drugu kost podlaktice koja je ukazivala na prisustvo deteta. Daljim radom izloženi su rebra, krstačica i deo kuka mlade žene. Pored njenog skeleta pronađena je detetova ruka, kao i sačuvana fetalna lobanja i vratna kost, zbog čega istraživači zaključuju da je fetus bio položen uz majku.
Procena starosti trudne osobe ukazuje na kasne tinejdžerske godine, dok je fetus bio u gestaciji od oko 32–34 nedelje. Iako su procene starosti skeleta trenutno u rasponu 8.000–9.500 godina, radiokarbonsko datiranje i DNK analize su planirane kako bi se preciziralo poreklo, starost i eventualne srodničke veze s drugim pronađenim ostacima.
Značaj i očuvanost
Ono što ovaj nalaz čini posebno retkim jeste visok nivo očuvanosti, naročito fetalnih i infantilnih kostiju koje su u arheološkim kontekstima obično vrlo krhke i često propadnu. Prisutnost fetalne lobanje i vratne kosti, zajedno s delovima majčinog skeleta, omogućava detaljnije proučavanje trudnoće, zdravlja i pogrebnih običaja zajednice iz perioda posle poslednjeg ledenog doba.
Moguće implikacije
Ako se potvrdi da je grob povezan s drugim ljudskim ostacima iz iste geološke slojevitosti (kao što su ranije nalazi sa obližnje Stora Karlsö), to bi sugerisalo da su Karlsö ostrva mogla biti stanište porodičnih grupa. Takav kontekst mogao bi otkriti informacije o srodstvu, ritualima i obliku brige u malim zajednicama pre više milenijuma.
Šta sledi
Tim planira da nastavi iskapanje kako bi izvukao preostale delove tela mlade žene i jasno utvrdio položaj u grobu — istraživačica Sjöstrand je navela mogućnost da je bila položena na boku u skupljenom „hocker” položaju, ali to još nije potvrđeno. Dalje analize (radiokarbonsko datiranje, DNK i paleoantropološke studije) mogu razjasniti poreklo, zdravstveno stanje i povezanost s drugim ljudima iz regiona.
Širi arheološki kontekst
Iskapanja predstavljaju deo projekta Uppsala University pod vođstvom profesora Paula Wallina. Na istom lokalitetu pronađeni su tragovi iz različitih perioda, uključujući vikinški glineni pod, strukture iz oko 700. godine n.e. i morske trave na pećinskim zidovima stare oko 5.000 godina. Slični nalazi koji uključuju fetus ili vrlo mlade pojedince dokumentovani su i u drugim delovima sveta (Aljaska, Sibir, Egipat, Španija), ali ovaj slučaj se izdvaja po starosti i očuvanosti.
Napomena: Radiokarbonsko datiranje i genetske analize još su u planu te će preciznije rezultate pružiti naredne faze istraživanja.
Pomozite nam da budemo bolji.
