Kontrola poslodavaca se nastavlja i van fabrika: Izveštaj razotkriva rizike za migrante u jordanskoj konfekciji

Za mnoge migrantkinje u jordanskoj konfekcijskoj industriji radna smena u fabrici često formalno završava u 22:00, ali nadzor poslodavaca i pritisci traju daleko duže. Novi izveštaj istraživačkog projekta Invisible Workers mapira kako prenatrpane spavaonice, obavezno smeštanje i naplata obroka, policijski čas i kafala sistem pretvaraju „slobodno“ vreme u produženu zonu rada i kontrole.

Kako je sprovedeno istraživanje

Tim Univerziteta u Nottinghamu radio je od 2023. do 2025. godine. Kvalitativno istraživanje uključivalo je 48 jednogčasovnih intervjua sa ženama (jordanskog, sirijskog i migrantskog porekla iz Južne i Jugoistočne Azije i Madagaskara), svaka je intervjuisana i ponovo otprilike godinu dana kasnije. Istraživači su sprovodili participativne sesije mapiranja u Al‑Hassan i zatvorene mapirne radionice u Ad‑Dhulayl, a učesnice su imale mogućnost da revidiraju mape i zatraže povlačenje identifikacionih podataka.

Glavni nalazi

Opseg industrije: Jordanska konfekcija zapošljava oko 80.000 radnika, od kojih su dve trećine migranti; više od 55.000 stranih radnika živi u poslodavčevim spavaonicama unutar ili pored industrijskih zona.

Plate i odbici: Minimalna plata u Jordanu iznosi 290 dinara, dok radnici u konfekciji primaju 230 dinara — od čega se navodno 100 dinara oduzima kao naknada za smeštaj i obroke. Nakon doprinosa, radnici često dobiju oko 110 dinara u kešu pre prekovremenog rada.

Kafala i ograničenja kretanja: Radne i boravišne dozvole migranata vezane su za sponzora (poslodavca). Raskid ugovora ili prelazak kod drugog poslodavca uglavnom zahteva pismenu saglasnost. Nestanak iz ugovornog odnosa može dovesti do neregistrovanog statusa, zadržavanja, novčanih kazni i deportacije, što čini bekstvo iz zlostavljanja pravno i finansijski rizičnim.

Uslovi stanovanja i „siromaštvo vremena“

Spavaonice su prenatrpane: 8–10 osoba po sobi, do 100 na spratu, ograničeni broj kuhinjskih priključaka i nedovoljno tople vode. To dovodi do iscrpljenosti i gubitka vremena koje radnice mogu posvetiti odmoru i ličnim potrebama.

Zdravlje i dostupnost nege

Ambulante u fabrikama često pružaju samo osnovnu terapiju (npr. Panadol). Radnice se plaše da prijave ozbiljnije zdravstvene probleme zbog straha od gubitka prihoda ili posla. Česti su bolovi u leđima i nogama, infekcije mokraćnih puteva, respiratorni simptomi i problemi mentalnog zdravlja. Tekstilna prašina, mikrovlakna i ostaci pesticida stvaraju "kontinuitet štete" koji nadmašuje standardne fabričke revizije.

Diskriminacija i reproduktivna prava

Više od 80% intervjuisanih žena prošlo je obavezno testiranje na trudnoću tokom regrutacije, uprkos zvaničnoj zabrani. Trudnoća često vodi do prekida ugovora, iako bi doprinosi za socijalno osiguranje formalno trebali obezbediti pravo na porodiljsko odsustvo.

Reakcije i regulatorni kontekst

Izveštaj je dobio dodatnu pažnju nakon što je U.S. Customs and Border Protection (CBP) 23. juna naložio zadržavanje garderobe iz proizvođača Needle Craft i Casual Wear Apparel zbog sumnje na prisilan rad. Istraživači su rezultate prezentovali Better Work Jordan i Međunarodnoj organizaciji rada; neki akteri su reagovali, dok su drugi bili nejasni ili nisu odgovorili. Adidas je potvrdio prijem izveštaja; Under Armour i Columbia naveli su da su preduzeli interne istrage i mere sanacije povezane sa prijavama iz 2024–2025.

Preporuke izveštaja

• Omogućiti migrantkinjama promenu poslodavca i raskid ugovora bez saglasnosti sponzora.
• Uskladiti plate u konfekciji sa nacionalnim minimumom i osigurati transparentnost odbitaka za smeštaj i obroke.
• Uvesti pravila da je prekovremeni rad dobrovoljan, predvidiv i pravilno plaćen.
• Uvesti nezavisno zdravstveno osiguranje, plaćeno bolovanje i jasne standarde za spavaonice, menze i okolinu fabrika.
• Obezbediti participativne, nezavisne mehanizme za prijavu zloupotreba kako bi se zaštitile radnice bez straha od odmazde.

„Kada nas vidite kako sedimo na stepenicama spavaonice noću, pevamo ili se igramo, radimo to da bismo preživeli. To je jedina stvar koja nas održava,“ ispričala je jedna radnica istraživačima.

Zaključak

Izveštaj Invisible Workers pomera fokus sa isključivo fabričkih inspekcija na širi režim rada i života radnica u industrijskim zonama. Pokazuje kako faktori izvan proizvodnje — smeštaj, mobilnost, zdravstvena zaštita i pravna ograničenja — mogu da reprodukuju prisilne i eksploatacijske prakse. Autor(ke) pozivaju na sistemske reforme koje bi omogućile veću autonomiju radnica, transparentnost i zaštitu zdravlja i prava.