U Deir el-Balahu raseljene majke dolaze u Mother and Child Corner tražeći pomoć pri dojenju i savetovanja. Centar, koji mesečno pomaže 400–500 žena, nudi praktične savete o dojenju, nutritivne preporuke i psihološku podršku, kao i edukaciju celih porodica. Ipak, osnovni problemi — nedostatak higijene, pristupa vodi i stabilnih prihoda — i dalje ugrožavaju zdravlje majki i novorođenčadi.
Dojenje u Gazi: Raseljene majke traže podršku u centru za majke i decu
Iman Abu Ouda, a breastfeeding specialist, supports displaced mothers in Gaza facing the challenges of breastfeeding during the war [Abdelhakim Abu Riash/Al Jazeera]
Rano ujutru Eman Huneidq napušta svoju šator-kućicu u zapadnom Deir el-Balahu sa devetomesečnom ćerkom Ward i odlazi u Mother and Child Corner u zdravstvenom centru Hikr al-Jame'.
U centar dolazi dva puta nedeljno na sesije o dojenju, tražeći savet i podršku nakon teške trudnoće i porođaja usred rata u Gazi. Eman (38) je majka troje dece, ima dijabetes i poremećaj zgrušavanja krvi. Zbog zdravstvenih problema nije imala dete 14 godina, pa je ova trudnoća bila posebno rizična.
Problemi tokom i nakon porođaja
Eman nije znala da je trudna dok nije ušla u peti mesec. Zbog loše ishrane i ograničenog pristupa zdravstvenoj zaštiti trudnica i novorođenčad su izloženi većem riziku: Ward je rođena pre termina i provela je 10 dana u bolnici. Nakon porođaja Eman je imala bolne fisure na dojkama i neko vreme se oslanjala na adaptirano mleko — koje je u Gazi skupo i zahteva pristup čistoj vodi.
Displaced mothers in Gaza face breastfeeding challenges amid displacement, psychological stress and poor nutrition [Abdelhakim Abu Riash/Al Jazeera]
"Fisure su mi veoma otežale dojenje. Borila sam se s tim i nisam mogla da nađem pravu podršku ni odgovarajuće medicinske kreme," kaže Eman, navodeći i poteškoće u nabavci preparata usled ograničenja u uvozu.
Rad centra i direktna pomoć
U klinici je dočekuje Sabreen al-Buhaisi, medicinska sestra i menadžerka Mother and Child Corner, koja objašnjava da centar pruža savetovanje i podršku za oko 400–500 žena mesečno. Pored individualnih savetodavnih sesija, tim radi i sa porodicama: partnerima i drugim srodnicima objašnjavaju kako da praktično podrže dojilje.
Centar nudi nutritivne savete prilagođene dostupnim namirnicama — predlaže jeftinije izvore proteina i energije kao što su sočivo, pasulj i leblebije — i obezbeđuje dostupne nutritivne dodatke. Takođe postoji saradnja sa timom za mentalno zdravlje kako bi se pomoglo ženama koje pate od trauma, žalosti ili hroničnog stresa.
Suštinski izazovi ostaju
Strukturalni problemi ipak ostavljaju trag: mnoge porodice su bez prihoda, nemaju pristup higijeni, čistoj vodi ni stabilnim uslovima stanovanja. Hiba al-Masri (23), majka četvoro dece, živi s porodicom širokog spektra u jednoj šator-tenti (15 ljudi) i navodi da gužva i nedostatak privatnosti otežavaju dojenje i brigu o bebi.
Hiba al-Masri, a displaced mother of four, breastfeeds her three-month-old son while caring for her other children in a crowded tent [Abdelhakim Abu Riash/Al Jazeera]
Iman Abu Ouda, specijalistkinja za dojenje u centru, naglašava da su prevoz, nedostatak hrane i psihološki stres često prepreke dolasku i kontinuitetu dojenja. "Neke žene misle da zbog psihičkog stanja i loše ishrane ne mogu dojiti," kaže ona, dok tim pokušava da pruži informacije i praktične tehnike kako bi se dojenje održalo kad god je to moguće.
Za Eman podrška centra je promenila način brige o bebi i pomogla joj da se vrati dojenju, ali život u šatoru i dalje je opasan za higijenu: voda se donosi, podovi su prašnjavi, a insekti i glodari predstavljaju stalnu pretnju.
"Najvažnije za decu je higijena i čista sredina, a toga nemamo u šatorima", zaključuje Eman, dodajući da su majke spremne da izdrže, ali da deca nisu kriva za okolnosti u kojima rastu.
Pomozite nam da budemo bolji.
