Izveštaj Basel Action Network upozorava da ubrzani razvoj AI data centara može proizvesti 8,6–13,1 miliona tona elektronskog otpada godišnje do 2030. McKinsey procenjuje skoro $7 biliona ulaganja i porast kapaciteta na 220 GW. Modeli povezuju rad data centara sa povećanim zdravstvenim troškovima: oko 600.000 slučajeva astme i 1.300 preranih smrtnih ishoda godišnje u SAD. BAN i EPN predlažu mere poput prava na popravku, proširene odgovornosti proizvođača i strožih kontrola izvoza otpada.
Tsunami E-Otpada: Kako Brzi Rast AI Data Centara Može Doneti Do 13 Miliona Tona Otpada Do 2030.
Image: Deposit Photos
Brzi razvoj infrastrukture za veštačku inteligenciju mogao bi da izazove ogroman talas elektronskog otpada — i to daleko veći nego što se do sada pretpostavljalo. Izveštaj Basel Action Network (BAN) pod nazivom The Coming AI Waste Wave upozorava da bi godišnje povlačenje zastarele opreme moglo dostići 8,6–13,1 miliona metričkih tona e-otpada do 2030. godine.
Koliki je problem?
McKinsey procenjuje da će kumulativna ulaganja u data centre do 2030. dostići skoro $7 biliona, dok je potražnja za kapacitetom procenjena na 220 GW — gotovo šest puta više nego 2020. Već je više od 4.800 novih lokacija u SAD u različitim fazama izgradnje. Istovremeno, globalni sistem reciklaže ispravno obrađuje samo oko jednu petinu e-otpada.
Zašto su BAN-ove procene veće?
BAN ne računa samo servere i GPU-ove. U obuhvat ulaze i mrežna oprema, sistemi za distribuciju napajanja, rashladne jedinice, bakarni kablovi, skladišni uređaji i drugo. Prema njihovim računima, jedan stalak servera može težiti oko 1.360 kg, a procena je oko 70.000 tona e-otpada po gigavatu kapaciteta data centra.
Čak i konzervativniji BAN-ov scenario, koji razmatra samo direktni otpad iz data centara, predviđa oko 2,8 miliona tona godišnje do 2030. — što i dalje znatno nadmašuje ranije procene.
Zdravstveni i društveni uticaji
Modeli istraživača sa UC Riverside, Caltech-a i Rochester Institute of Technology, koje citira Environmental Protection Network (EPN), ukazuju na ozbiljne posledice po javno zdravlje. Do oko 2028. predviđa se otprilike 600.000 pogoršanja simptoma astme i oko 1.300 preranih smrtnih ishoda godišnje u SAD, uz procenjene godišnje troškove za javno zdravlje od $11,7–20,9 milijardi. Glavni izvori zagađenja su emisije PM2.5 i azotnih oksida iz elektrana i rezervnih agregata koji napajaju data centre.
Teret zagađenja najčešće snose lokalne zajednice koje nisu učestvovale u donošenju odluka o lokaciji centara — niskoprimajuće i manjinske četvrti blizu elektrana i deponija, dok radnici u zemljama koje primaju izvezeni otpad bivaju izloženi opasnim supstancama (olovo, živa, kadmijum, PFAS) tokom neformalne reciklaže.
„Ne radimo dobar posao sa rukovanjem e-otpadom u SAD. Deo se izvozi u inostranstvo. Većina se jednostavno baca na deponije.“ — Vince Beiser, autor Power Metal (The Guardian)
Politike i rešenja koja se predlažu
BAN i EPN predlažu konkretne mere: pravo na popravku, proširenu odgovornost proizvođača (EPR) koja obavezuje proizvođače da snose troškove kraja životnog ciklusa proizvoda, stroge kontrole izvoza opasnog otpada i jače praćenje emisija za data centre i njihove agregate. EPN takođe poziva na vraćanje standarda iz Clean Air Act i izgradnju naučne infrastrukture za praćenje zdravstvenih ishoda.
Prema EPN-u, oko 30 federalnih promena ili relaksacija ekoloških propisa od početka 2025. u praksi je smanjilo odgovornost operatera data centara i snabdevača električnom energijom, što može pogoršati projekte uticaja na zdravlje.
Šta možemo očekivati
Većina hardvera u oblaku projektovana je za ciklus zamene od 2–5 godina. To znači da talas otpada nije hipotetičan — on je gotovo siguran ako se ne uvedu sistemska rešenja i regulative koje obavezuju proizvođače i operatere da odgovorno upravljaju krajem životnog veka opreme.
Zaključak: Problem je globalan i relevantan i za Srbiju: upravljanje e-otpadom, zaštita lokalnih zajednica i sprovođenje međunarodnih i domaćih standarda za izvoz i reciklažu moraju postati prioriteti pre nego što talas postane nezaustavljiv.
Pomozite nam da budemo bolji.
