Nova studija otkriva da su Grenland i Antarktik izgubili oko 12,5 biliona tona leda od 1979. godine, što je podiglo globalni nivo mora za ~3,2 cm. Većina gubitka (oko 84%) posledica je pojačanog izbacivanja leda u okean, dok površinski procesi čine preostalih 16%. Iako je primećeno privremeno usporavanje 2020–2023, naučnici upozoravaju da je to kratkoročno i da se dugoročni trend gubitka leda može nastaviti decenijama.
Alarmantno: Grenland i Antarktik Izgubili 12,5 Biliona Tona Leda Od 1979. — Nivo Mora Porastao 3,2 cm
Greenland and Antarctica have lost 12 trillion tonnes of ice since 1979
Nova opsežna studija pokazuje da su ledeni pokrivači Grenlanda i Antarktika zajedno izgubili oko 12,5 biliona tona leda od 1979. godine, što je doprinelo porastu globalnog nivoa mora za približno 3,2 cm.
Glavni nalazi
Istraživanje, zasnovano na satelitskim posmatranjima koja pokrivaju više od četiri decenije (podaci sežu do 1979. za Antarktik i do 1972. za Grenland), pokazuje da je gubitak leda bio relativno stabilan tokom 1970-ih i 1980-ih, nakon čega je od 1990-ih usledio značajan porast. Najjače ubrzanje zabeleženo je tokom 2010-ih.
"Postoji jasna tendencija da ledeni pokrivači gube više mase i da se to povećava iz decenije u deceniju," kaže Inès Otosaka, naučnica za led sa Northumbria University.
Uzroci gubitka leda
Otprilike 84% ukupnog gubitka leda naučnici pripisuju pojačanom izbacivanju leda u okean (tzv. ice discharge), dok površinski procesi — topljenje i otežano zadržavanje snega — objašnjavaju oko 16%. Toplija morska voda erodira ledene ivice i podstiče brže klizanje glečera prema moru.
Na Grenlandu, primer su glečer Jakobshavn, koji se povlači i do 50 metara dnevno u nekim periodima, što ilustruje brzinu promena na terenu.
Posledice za nivo mora i ljude
Porast nivoa mora od oko 3,2 cm zvuči malo, ali i takvo povećanje nosi značajne posledice: procenjuje se da za svaki centimetar porasta globalnog nivoa mora dodatno 2–3 miliona ljudi izlaže godišnjem riziku od priobalnih poplava.
Krátkoročne varijacije i dugoročna opasnost
Iako su istraživači zabeležili privremeno usporavanje gubitka leda između 2020. i 2023. godine, to se pripisuje kratkoročnim vremenskim varijacijama, a ne promeni dugoročnog trenda. Ledenim pokrivačima često je potrebno decenijama da se u potpunosti prilagode klimatskim promenama, što znači da gubitak leda može da se nastavi čak i ako se globalno zagrevanje stabilizuje.
Studija je objavljena u časopisu Scientific Data i predstavlja sintezu dugoročnih satelitskih merenja koja jasno ukazuju na ubrzavanje procesa gubitka leda usled zagrevanja atmosfere i okeana.
Šta to znači za Srbiju? Iako Srbija nije priobalna zemlja, porast nivoa mora utiče na globalne meteorološke obrasce, bezbednost lanca snabdevanja i ekonomske rizike u priobalnim regionima Evrope, uključujući Jadran. Pravovremene prilagodljive mere i globalna saradnja ostaju ključni.
Pomozite nam da budemo bolji.
