Tim sa Kumamoto univerziteta otkrio je novu dubokomorsku anemonu Paracalliactis tsukisome koja luči tvrdu carcinoecium-struktur u kojoj živi rak Oncopagurus monstrosus. Anemona se hrani organskim česticama i izmetom raka, dok carcinoecium ojačava školjku i omogućava rakovima veću telesnu veličinu. Nalaz je dokumentovan 3D snimanjem i mikro-CT skeniranjem i objavljen u Royal Society Open Science. Ime tsukisome potiče iz Man'yōshū i označava bledo ružičastu nijansu.
Ružičasta anemona gradi „kućicu“ za rak-puža — novo otkriće dubokog mora
Otkrivena nova vrsta anemone koja gradi školjkastu strukturu za rak-puža
Tim sa Kumamoto univerziteta u Japanu opisao je novu vrstu dubokomorske anemone koja živi u simbiozi sa rakom pužem. Nalaz je objavljen u časopisu Royal Society Open Science i otvara prozor u neobične adaptacije života na velikim dubinama.
Novo opisana vrsta, Paracalliactis tsukisome, naseljava školjke koje koristi rak Oncopagurus monstrosus. Par živi na dubinama od oko 656 do 1.640 stopa (200–500 m) u Tihom okeanu, u oblasti blizu prefektura Mie i Shizuoka na jugu Japana.
Za razliku od većine morskih anemona koje su građene od mekog tkiva, ova vrsta izlučuje tvrdu, školjkastu strukturu nazvanu carcinoecium. Carcinoecium se postepeno širi i ojačava školjku koju koristi rak, praktično „utvrđujući“ njegov dom i omogućavajući mu da raste veće nego srodne vrste.
Anemona se pretežno hrani organskim česticama iz okolnog sedimenta i delimično izmetom raka — što istraživači smatraju neuobičajenim, ali efikasnim načinom recikliranja hranljivih materija na dnu okeana. Analize pomoću 3D snimanja i mikro-CT skeniranja pokazale su da se anemona pričvršćuje za školjku u doslednom, jednosmernom obrascu, verovatno povezanom sa njenim načinom ishrane i građom carcinoeciuma.
Efekti su obostrani: rak-puž profitira jer jača školjka i time dostiže veću telesnu veličinu nego njegovi srodnici koji nemaju takvu „dodatnu kuću“. Sličan tip odnosa poznat je i u Atlantiku, gde rak Pagurus arrosor često nosi anemonu iz roda Calliactis na vrhu školjke.
Naziv i kulturni kontekst
Vrsta je dobila ime tsukisome po staroj japanskoj reči za bledo ružičastu nijansu koja se pojavljuje u Man'yōshū — najstarijem zborniku japanske poezije. U tim pesmama boja tsukisome često simbolizuje nežnu i iskrenu naklonost, što autori smatraju pogodnom metaforom za delikatnu boju anemone i njen odnos sa domaćinom.
„Ovo otkriće pokazuje koliko i jednostavne životinje, poput morskih anemona, mogu razviti iznenađujuće složena ponašanja,“ rekao je koautor studije, morskobiolog Akihiro Yoshikawa. „Njihova sposobnost da grade školjkastu strukturu daje važan trag za razumevanje kako životinje opažaju prostor i orijentaciju.“
Zašto je ovo važno
Otkriveni fenomen osvetljava adaptivne strategije života u ekstremnim uslovima i doprinosi razumevanju međusobnih odnosa u ekosistemima dubokog mora. Takođe, primer je efikasnog recikliranja resursa na dnu okeana i pokazuje kako mikro-strukture koje grade organizmi mogu imati velike ekološke efekte.
Pomozite nam da budemo bolji.
