Modeli upozoravaju: Južni okean je apsorbovao ogromnu količinu toplote i mogao bi, u scenariju smanjenja i uklanjanja CO2 iz atmosfere, naglo da je oslobodi kroz dugotrajno „podrigivanje“. Mehanizam uključuje hlađenje i zaslanjivanje površinskih voda pri formiranju morskog leda, što može pokrenuti duboku konvekciju i podići toplu vodu iz dubina. Postoji velika neizvesnost, ali nalaz pojačava hitnost brzog smanjenja emisija.
Upozorenje modela: Južni okean gomila toplotu — može li naglo „podrignuti“ i ponovo zagrejati planetu?
Južni okean gomila toplotu i mogao bi je naglo osloboditi — šta to znači
Zamislite svoju jutarnju šolju kafe: grejač zagreje vodu, a ona polako predaje toplotu okolini dok se ne ohladi. Sličan proces, ali u mnogo većim razmerama, dešava se u Južnom okeanu koji okružuje Antarktik. Od početka industrijske revolucije ljudi su „pojačali grejač“ — atmosfera je primila veliku količinu toplote, a više od 90% te dodatne energije apsorbovali su okeani. Južni okean sam drži oko 80% toplote koju su primili svi okeani.
Novo numeričko modeliranje ukazuje na mogućnost neočekivanog i naglog oslobađanja te pohranjene toplote — što su autori opisali kao „podrigivanje“. U modeliranom scenariju koncentracija CO2 raste za približno 1% godišnje dok ne dostigne dvostruku vrednost u odnosu na predindustrijski nivo, a potom tehnologije za negativne emisije smanjuju koncentraciju CO2 za oko 0,1% godišnje. Atmosfera, kopno i površinski slojevi okeana se tada hlade, ali Južni okean može odgovoriti drugačije.
Fizički mehanizam: hlađenje površine Južnog okeana dovodi do formiranja novog morskog leda. Pri zamrzavanju slane vode sol se izbacuje iz leda (brine rejection) i povećava salinitet i gustinu površinskog sloja. Istovremeno ispod ostaju znatno toplije duboke vode. Kada površinski sloj postane dovoljno težak, stabilnost vodenog profila se naruši i može uslediti duboka konvekcija — uspon toplih dubinskih voda ka površini i naglo oslobađanje toplote u atmosferu.
Prema rezultatima modela, takvo „podrigivanje“ bi moglo izazvati privremeni povratak zagrevanja sa stopama sličnim današnjim i potrajati najmanje jedan vek. Važno je naglasiti da je reč o projekciji zasnovanoj na modelu: postoji velika neizvesnost u tome koliko često ili intenzivno bi ovakav događaj mogao da se dogodi u stvarnosti.
„Pitanje je: kako će klimatski sistem, a posebno okean, reagovati na scenarije u kojima uklanjamo CO2 iz atmosfere i kada imamo globalni efekat hlađenja?“ — Svenja Frey, GEOMAR.
Eksperti napominju da uprkos nesigurnostima, nalaz ne umanjuje važnost hitnog smanjenja emisija. Brže smanjenje pozitivnih emisija znači manje potrebe za skupim i još nedovoljno razvijenim tehnologijama negativnih emisija u budućnosti, a time i manji rizik od iznenađenja koje donosi pohranjena toplota u okeanima.
Šta iz ovoga sledi? Ovaj rad podseća da klimatski sistem ima velike rezerve i vremenske kašnjenja: ono što je već pohranjeno u okeanima može oblikovati klimu decenijama i vekovima čak i ako brzo smanjimo emisije. Iako uklanjanje CO2 može znatno sniziti globalne temperature, mogla bi postojati privremena povratna reakcija iz okeana — što je dodatni razlog da zaustavimo emisije što pre.
Izvor: adaptirano iz članka objavljenog u Grist (originalni naslov: „The ocean has been hoarding heat. Now it is building up a massive ‘burp.’“)
Pomozite nam da budemo bolji.
