Tim naučnika je slučajno snimio remore kako se prikače za grbaste kitove, odlepe neposredno pre iskakanja i odmah se vrate nakon povratka u vodu. Snimci pokazuju da remore uspevaju da ostanu uz kit tokom brzih uspona i da se izuzetno brzo ponovo prikače. One jedu mrtvu kožu i parazite, dobijaju prevoz i mesto za parenje, dok kitovi bivaju očišćeni od parazita. Ostaje nejasno da li remore prate kitove tokom cele migracije ili menjaju domaćine.
Na leđima kitova: kako se remore prikače, odlepe i odmah se vrate
Kamere na kitovima otkrile ponašanje malih "sapotnika"
Kada su morski naučnici postavili kamere sa usisnim čašicama na grbaste kitove duž istočne obale Australije kako bi pratili njihovo ponašanje i migracije, slučajno su zabeležili i impresivno putovanje remora — malih usisnih riba koje se prikače za svoje velike domaćine.
Preciznost u poslednjem trenutku
Retki snimci pokazuju da se remore drže za telo kita sve do samo nekoliko trenutaka pre nego što kit iskoci iz vode. U poslednjem trenutku brzo se odlepe, pa se nakon za nekoliko sekundi ponovo vraćaju i prikače kada kit padne nazad u more. Naučnike je posebno iznenadila sposobnost remora da ostanu uz kit tokom naglih uspona i da se izvanredno brzo i precizno ponovo vezuju za istu poziciju.
„Kad je kit iskakao i izvodio naročito brze pokrete… usisne ribe su reagovale vrlo brzo. Znale su tačno kada da se odvoje od tela kita pre nego što on probije površinu vode i potom su se vraćale na isto mesto samo nekoliko sekundi kasnije,“ rekao je Olaf Meynecke iz programa Whales and Climate Research na Griffith univerzitetu.
Uzajamna korist — ali i nevolja za kitove
Remore nisu štetne za kitove; snimci ukazuju na obostranu korist: remore se hrane mrtvom kožom i parazitima (poput morskih uši) koje oslobađaju kitovi, dok remore dobijaju besplatan prevoz i obrok. Meynecke objašnjava da remore često imaju partnere na istom domaćinu i da se na telu kita dešava i parenje i reprodukcija.
Istraživanja su pokazala da kitovi koji intenzivnije odbacuju kožu obično nose veći broj remora — često 15–20 riba po kitu, a u pojedinim slučajevima zabeleženo je i do 50 remora na jednom sisaru.
Gde se sve prikače?
Osim kitova, remore se povremeno prikače i za ajkule, mantre, kornjače, delfine, pa čak i za ronioce. Odnos se često smatra uzajamno korisnim, iako kitovi ponekad deluju nespokojno zbog upornosti svojih saputnika — naučnici su na snimcima videli kitove kako izvode nekoliko iskakanja i potom proveravaju prisutnost riba.
Ostaje misterija
Još uvek postoji nekoliko nepoznanica: nije jasno da li remore ostaju prikačene na istog kita tokom cele migracije (od Australije prema Antarktiku i nazad) ili tokom puta menjaju domaćine. Takođe je zanimljivo da se larve remora rađaju u Istočnom australijskom toku i moraju vrlo brzo pronaći domaćina, što nagoveštava da je njihov životni ciklus možda usklađen sa migracionim rutama kitova.
Zaključak: Snimci sa kamera pričvršćenih na kitove otkrivaju fino podešenu strategiju remora: precizno odlepljivanje pre iskakanja i momentalno vraćanje istog trena. To je elegantan primer prilagodbe koja koristi oba partnera — remori dobijaju hranu i prevoz, a kitovi dobijaju prirodnu "servisnu" pomoć u obliku uklanjanja mrtve kože i parazita.
Pomozite nam da budemo bolji.
