Mahovina Physcomitrium patens je poslana na ISS u martu 2022. i izložena spoljnim svemirskim uslovima 283 dana pre povratka na Zemlju. Oko 80% spora je preživelo i bilo je sposobno da proklija, dok je oko 11% propalo. Istraživači veruju da zaštitna struktura spore apsorbuje UV zračenje i štiti ćelije; model sugeriše izdržljivost i do 5.600 dana (≈15 godina). Rad je objavljen u iScience i otvara mogućnosti za dalji razvoj svemirske poljoprivrede.
Zapanjujuća izdržljivost mahovine: 80% spora preživelo 283 dana na ISS-u
Mahovina vrste Physcomitrium patens pokazala je izuzetnu otpornost nakon što su njene spore devet meseci bile izložene uslovima svemira na spoljašnjoj površini Međunarodne svemirske stanice (ISS). Uzorci su poslati u martu 2022. godine, pričvršćeni na ISS i izloženi ukupno 283 dana, a vraćeni su na Zemlju letom kompanije SpaceX u januaru 2023. radi laboratorijskih ispitivanja.
„Očekivali smo gotovo nulti stepen preživljavanja, ali rezultat je bio suprotan: većina spora je preživela,” rekao je dr Tomomichi Fujita sa Hokkaido univerziteta. „Bili smo iskreno zapanjeni izuzetnom izdržljivošću ovih malenih biljnih ćelija. Ovo je upečatljiv dokaz da život sa Zemlje poseduje ćelijske mehanizme koji mogu da izdrže uslove svemira.”
Rezultati su pokazali da je oko 80% spora preživelo i da su mnoge bile sposobne da proklijaju nakon povratka. Samo oko 11% spora nije preživelo putovanje ili nije moglo da klija po povratku u laboratoriju. Do sada su preživljavanje u spoljnjem svemiru pokazivale pre svega alge i lišajevi, dok je ovo jedno od prvih jasnih dokaza da i složenija biljna forma poput mahovine može podneti direktnu izloženost svemirskim uslovima.
Istraživači pretpostavljaju da struktura koja obavija spore deluje kao prirodni štit: apsorbuje štetno UV zračenje i fizički i hemijski štiti unutrašnje ćelije od oštećenja. Na Zemlji su mahovine poznate po tome da uspevaju u ekstremnim okruženjima — od vrhova Himalaja i surovih pustinja do vulkanskih polja i Antarktika — ali svemir sa visokim nivoima UV zračenja, vakuumom i velikim temperaturnim oscilacijama predstavlja znatno strože izazove.
Model i implikacije
Koristeći podatke prikupljene pre i posle izlaganja, tim je izgradio matematički model koji predviđa da bi zaštićene spore mogle izdržati do otprilike 5.600 dana — odnosno oko 15 godina — u svemirskim uslovima. Ovo sugeriše da neke biljne ćelijske strukture imaju dugotrajnu izdržljivost koja bi mogla biti korisna pri razmišljanju o budućim zatvorenim biosistemima ili biološkim strategijama za istraživanje Meseca i Marsa.
Rad je objavljen u časopisu iScience. Iako su rezultati ohrabrujući, istraživači ističu da su pred nama brojna pitanja — na primer, kako bi se veće i metabolizujuće biljke ponašale u sličnim uslovima, i koje tehnike gajenja i zaštite bi bile potrebne za praktičnu svemirsku poljoprivredu.
Šta dalje?
Sledeći koraci uključuju detaljnija ispitivanja mehanizama koji omogućavaju preživljavanje, eksperimente sa drugim biljnim vrstama i razvoj tehnologija za stvaranje održivih ekosistema u uslovima smanjene gravitacije i pojačanog zračenja. Ovi nalazi otvaraju perspektivu da bi u budućnosti delovi prehrambenih sistema za astronaute mogli ubuduće biti razvijeni direktno u svemiru.
Pomozite nam da budemo bolji.
