Naučnici su detaljno proučili pet skoro kompletnih kostura vrste Dunkleosteus terrelli i, koristeći 3D modeliranje, otkrili da ova devonska riba nije imala prave zube već oštre koštane ploče koje su sečile meso i lomile kosti. Ispostavilo se da je u lobanji bilo više hrskavice, a mišići vilice podsećaju na one kod ajkula, što menja procene o sili ugriza. Nalazi sugerišu da je Dunkleosteus više bio "ram" lovac nego usisivač i da je njegova građa omogućavala da odseca velike zalogaje i dominira kao vršni predator.
Dunkleosteus — smrtonosni devonski predator koji nije imao prave zube
Pre oko 360 miliona godina, u plitkim morima širom sveta, vrebao je zastrašujući predator poznat kao Dunkleosteus. Oklopljena riba dugačka do oko 4,3 metra mogla je odgristi ogromne parčiće mesa i drobiti kosti svojim sečivima sličnim vilicama. Nova međunarodna studija sada otkriva začuđujuću činjenicu: Dunkleosteus tehnički nije imao prave zube, već oštre koštane ploče koje su funkcionisale kao noževi.
Istorija istraživanja
Fosili Dunkleosteusa otkriveni su još 1860-ih, a rod je dobio ime po paleontologu Davidu Dunkleu. Dunkleosteus spada u grupu arthrodira — izumrlih, oklopljenih riba sličnih ajkulama — čija je anatomija decenijama delimično bila nerešena. "Poslednji veći rad koji je detaljno analizirao vilicu Dunkleosteusa objavljen je 1932, kada se o anatomiji arthrodira još mnogo toga slabo znalo", rekao je Russell Engelman, jedan od vodećih autora nove studije.
Kako su došli do otkrića
Istraživači su analizirali pet gotovo kompletnih kostura juvenila i odraslih primeraka vrste Dunkleosteus terrelli iz kolekcije Cleveland Museum of Natural History. Kosturi su bili sačuvani u spljoštenom stanju, pa su naučnici koristili 3D modeliranje kako bi rekonstruisali oblik lobanje i vilica. Poređenjem sa drugim članovima porodice arthrodira dobili su detaljan uvid u unutrašnju građu i mehaniku čeljusti.
Glavni nalazi
Umesto klasičnih zuba, Dunkleosteus je imao snažne, oštre koštane ploče koje su sekle meso i lomile kosti. Istraživanje je takođe otkrilo mišiće vilice koji podsećaju na one kod ajkula i veći udeo hrskavice u lobanji nego što se ranije pretpostavljalo. Zbog ovih osobina naučnici planiraju da revidiraju procene sile ugriza kod ove ribe.
Prethodne hipoteze su sugerisale da je riba možda koristila usisavanje da uhvati plen, ali većina usisivača ima zube koji drže plen u ustima — što Dunkleosteus nije imao. Njegove kljovaste, sečne strukture više podsećaju na takozvane "ram" hranioce (npr. neke sardine i garovi) i na režnjeveće zube kopnenih grabljivica koje raskomadaju plijen. Takva građa omogućavala mu je da reže čvršća tkiva i odseca veće zalogaje.
Značaj za evoluciju
Ovakav tip vilica omogućio je Dunkleosteusu da lovi sve veće ribe i dominira kao vršni predator tokom devonskog perioda. Nalazi osvetljavaju adaptacije koje su doprinele razvoju ekoloških niša velikih predatorskih riba i podstiču nova pitanja o biomehanici i ponašanju ovih izumrlih životinja.
Autori studije ističu da su potrebna dalja istraživanja kako bi se preciznije odredila sila ugriza i način lova, ali novo otkriće već menja dugogodišnje predstave o jednom od najpoznatijih devonskih predatora.
Pomozite nam da budemo bolji.
