Michael O’Flaherty, komesar za ljudska prava Saveta Evrope, ocenjuje da izmene ECHR-a neće uticati na priliv migranata. Ministri pravde 46 članica sastaju se 10. decembra u Strazburu kako bi razmotrili moguće prilagodbe, naročito u vezi članova 3 i 8. Dok neke države traže strože mere protiv ilegalnih prelazaka, komesar i dalje ističe da pravne izmene neće promeniti migracione tokove.
Komesar Saveta Evrope: Reforma ECHR neće uticati na priliv migranata
Reforma Evropske konvencije o ljudskim pravima (ECHR) neće promeniti broj migranata, ocenio je komesar za ljudska prava Saveta Evrope Michael O’Flaherty. Dok neke evropske države, uključujući Veliku Britaniju, pozivaju na izmene pravila o azilu kako bi olakšale deportacije, komesar smatra da izmene prakse Suda i prava neće zaustaviti migracione tokove.
Ministri pravde iz 46 država članica Saveta Evrope sastaju se u Strazburu 10. decembra kako bi razmotrili moguće prilagodbe pravnog okvira koji potiče iz posleratnog perioda. Tema je naročito intenzivirana prigovorima na primenu članova 3 i 8 Konvencije — prvog koji štiti od torture i drugog koji garantuje porodična prava — za koje neke vlade tvrde da sprečavaju deportacije.
"Ideja da se navodni problem migracija može rešiti mešanjem u pravo i praksu Evropskog suda za ljudska prava nema smisla," izjavio je O’Flaherty. "Bilo kakve prilagodbe u Strazburu, po mom mišljenju, neće imati uticaj na migracione tokove."
O’Flaherty podseća da vrlo mali broj slučajeva krajnje dospeva pred Evropski sud za ljudska prava i to tek nakon što su državni organi imali širok prostor da postupaju samostalno. Napominje i da postoje kriminalci među migrantima, ali upozorava da se čitave zajednice ne mogu suditi po postupcima manjine.
Stav komesara delimično je u suprotnosti sa porukama generalnog sekretara Saveta Evrope, koji je otvoren za politički dijalog o mogućim reformama. U međuvremenu, neke zemlje — među njima i članice EU predvođene talasom zahteva za strožom politikom — pritiskaće za raspravu o tumačenju i primeni Konvencije.
U Velikoj Britaniji se najavljuju oštrije mere: vlasti govore o promenama u postupcima azila, pojačanim deportacijama i novim pravilima za sticanje stalnog boravka i prava na socijalne beneficije. Zvanični predlozi uključuju i mogućnost prinudnih deportacija porodica čiji su zahtevi odbijeni, kao i znatno produženje vremena za sticanje statusa stalnog boravka.
Političke debate o migracijama u ovom trenutku obuhvataju i bilateralne i regionalne inicijative, poput predloga da se određeni postupci obrade van EU, što je već naišlo na pravne i praktične prepreke u pojedinim državama.
Podaci ukazuju na smanjenje nezakonitih prelazaka u prva tri kvartala ove godine u poređenju sa ranijim periodima, ali teme oko integracije, prava i troškova za države ostaju u fokusu javnosti i vlada.
Ministarski skup u Strazburu predstavlja početak formalne rasprave o tome kako uskladiti zaštitu ljudskih prava sa pritiscima migracione politike. Komesar za ljudska prava naglašava da je njegova uloga promocija standarda i pomaganje državama članicama u implementaciji Konvencije.
Pomozite nam da budemo bolji.
