Prvi na svetu: trogodišnji Oliver primio gensku terapiju koja zaustavlja Hunterov sindrom

Trogodišnji Oliver Chu iz Kalifornije postao je prva osoba na svetu koja je primila eksperimentalnu gensku terapiju dizajniranu za lečenje Hunterovog sindroma (mukopolisaharidoze tip II, MPS II). Posle tretmana, prvi nalazi i klinički znaci ukazuju na to da je napredak bolesti znatno usporen, a dete pokazuje poboljšanja u govoru i pokretljivosti.

Šta je Hunterov sindrom?

Hunterov sindrom je retka nasledna bolest koja gotovo isključivo pogađa dečake (procena je oko 1 na 100.000 muških novorođenčadi). Uzrok je mutacija koja onemogućava proizvodnju enzima iduronat-2-sulfataze (IDS), neophodnog za razgradnju određenih šećernih molekula. Nakupljanje ovih molekula u organima i tkivima dovodi do progresivnog oštećenja koje utiče i na fizički i na kognitivni razvoj; u najtežim slučajevima deca gube osnovne funkcije u ranom školskom uzrastu, a preživljavanje je često ograničeno na tinejdžerske i rane dvadesete godine.

Kako terapija funkcioniše?

Terapija se zasniva na uzimanju matičnih ćelija iz krvi pacijenta, njihovom genetskom modifikovanju u laboratoriji i vraćanju u organizam. U modifikovane ćelije ubacuje se funkcionalna kopija gena za IDS pomoću sigurnog viralnog vektora (viralne čestice bez sposobnosti umnožavanja). Kada se te ćelije vrate u pacijenta, cilj je da naseljavaju koštanu srž i daju potomstvo belih krvnih ćelija koje će proizvoditi nedostajući enzim i distribuirati ga kroz organizam.

"Koristimo mehanizme virusa da ubacimo ispravnu kopiju pogrešnog gena u svaku od matičnih ćelija. Kada se te ćelije vrate u Olivera, trebalo bi da ponovo naseljavaju koštanu srž i počnu da proizvode nove bele krvne ćelije koje će stvarati nedostajući enzim", izjavila je dr Karen Buckland, vodeća naučnica u oblasti ćelijske i genske terapije.

Matične ćelije su Oliveru vraćene infuzijom u februaru, a kontrolni testovi u maju pokazali su da njegov organizam sada proizvodi ključni enzim IDS. Roditelji prijavljuju znatna poboljšanja: veća verbalna komunikacija, aktivnije uključivanje u igru i bolja pokretljivost.

"Vide se jasni napretci u govoru i pokretljivosti. Za samo nekoliko meseci zreliji je i aktivniji nego ranije", rekao je otac Ricky Chu.

Koautor kliničkog ispitivanja Simon Jones ističe da Oliver pre transplantacije uopšte nije proizvodio enzim, dok sada ima nivoe koji su znatno iznad normalnih vrednosti, a još važnije — beleže se stvarna funkcionalna poboljšanja.

Šta ovo znači i kakva su ograničenja?

Do sada je standardna terapija za Hunterov sindrom bila enzimatska supstituciona terapija (npr. Elaprase), koja može usporiti fizički napredak bolesti, ali ne prelazi krvno-moždanu barijeru i ne sprečava kognitivno propadanje. Genska terapija koja menja matične ćelije predstavlja potencijalno važan proboj jer ciljano obnavlja proizvodnju enzima unutar tela i može delovati na više tkiva.

Međutim, važno je biti oprezan: radi se o malom ispitivanju (pet dečaka), a tretirani će biti praćeni najmanje dve godine kako bi se pratila trajnost efekta i eventualne dugoročne posledice. Oliver je inicijalno bio ocenjen kao stariji za uključenje u kliničko ispitivanje, jer terapija ne može da obrne već učinjenu štetu, ali su testovi pokazali da je njegov razvoj i dalje sačuvan, što je omogućilo njegovo učestvovanje.

Tim istraživača se nada da će, ukoliko rezultati ostanu pozitivni, moći da licencira tretman u saradnji sa biotehnološkom kompanijom i proširi ispitivanja. Ipak, naučnici pozivaju na oprez i naglašavaju da su potrebna dodatna ispitivanja kako bi se potvrdila bezbednost i efikasnost na većem uzorku.

Zaključak: Oliverov slučaj predstavlja obećavajući primer primene genske terapije kod ozbiljne nasledne bolesti. Ako se rezultati potvrde u daljim ispitivanjima, ova metoda bi mogla značajno promeniti lečenje Hunterovog sindroma.