Zlatni retriveri i ljudi: iznenađujuće genetske sličnosti koje oblikuju ponašanje

Nije slučajno ako primetite da vaš zlatni retriver ima "dane" kada je anksiozan, stidljiv ili posebno energičan. Naučnici sa Univerziteta u Kembridžu analizirali su genom 1.300 zlatnih retrivera i uporedili ga sa podacima o ponašanju prikupljenim putem upitnika koje su popunjavali vlasnici. Rad je objavljen u časopisu Proceedings of the National Academy of Sciences (PNAS).

Istraživači su identifikovali 12 gena koja kod pasa utiču na ponašanje, a imaju paralelne veze i u ljudskoj genetici – sa emocijama i kognitivnim osobinama. Među primerima su PTPN1, povezan kod pasa sa agresijom prema drugim psima, dok je u ljudima u literaturi povezivan sa depresijom i kognitivnim funkcijama, i ROMO1, koji je kod pasa vezan za dresurabilnost, a kod ljudi za emocionalnu osetljivost i inteligenciju.

„Nalazi su zaista upečatljivi,“ rekla je neurobiološkinja i koautorka studije Eleanor Raffan. „Pružaju snažne dokaze da ljudi i zlatni retriveri dele genetske korene za određena ponašanja.“

Koautor i neuroznanstvenik Enoch Alex ističe da genetika može predisponirati neke pse da svet doživljavaju kao stresan. „Ako se toj predispoziciji pridruže negativna životna iskustva, psi mogu pokazivati ponašanja koja vlasnici tumače kao problematična, iako su zapravo pod stresom.“

Šta ovo praktično znači za vlasnike i dresere

Rezultati sugerišu da genetika utiče na šire emocionalne sklonosti, ali ne određuje sudbinu jedinke. To znači da:

• Razumevanje genetske predispozicije može pomoći u prilagođavanju dresure i brige — na primer, uključivanjem emocionalnih i socijalnih nagrada, a ne samo grubim korekcijama.
• Rani pozitivni uticaji i stabilno okruženje mogu ublažiti genetske rizike i smanjiti stres kod osetljivih pasa.
• Psi mogu služiti kao korisni modeli za razumevanje određenih ljudskih psihičkih stanja, ali važno je ne precenjivati direktnu prenosivost između vrsta.

Kako je napomenuo i Daniel Mills, stručnjak za ponašanje životinja sa Univerziteta Linkoln i koautor studije: „Psi u našim domovima ne dele samo fizičko okruženje s nama, već mogu deliti i neke psihološke izazove modernog života.“

Zaključno, studija otvara put za bolje prilagođene metode dresure i brige koje uvažavaju biološku raznolikost među psima, ali istraživači upozoravaju da genetika nije jedini faktor — iskustvo, socijalizacija i okruženje imaju ključnu ulogu.