Vučica koja izvlači podvodne klopke — da li je to prva zabeležena upotreba alata kod vukova?

Na centralnoj obali Britanske Kolumbije snimljena je ženka vuka koja je doplivala do obale sa bovom u ustima, uhvatila vezu i povukla potopljenu klopku za rakove dok se nije pojavila na plićaku — nakon čega je razbila cilindar i pojela mamac. Ovaj dosad neviđen niz radnji istraživači ocenjuju kao sofisticirano rešavanje problema koje bi se moglo smatrati upotrebom alata.

Klopke i kontekst

Klopke su postavili članovi naroda Heiltsuk (Haíɫzaqv) u okviru programa zaštite životne sredine usmerenog na suzbijanje invazivnog evropskog zelenog raka, vrste koja ozbiljno ugrožava lokalne morske ekosisteme. Istraživači su primetili oštećenja na klopkama i zato postavili kamere aktivirane pokretom, očekujući da snime vidre ili foke.

Neočekivan snimak

Jedan od zapisa pokazao je vučicu koja pliva do obale sa bovom, spušta je na obalu, potom hvata konopac pridružen bovi i vuče ga dok se klopka nije izronila. Nakon što je dovukla klopku u plićak, otvorila je cilindar i pojela komad srdele koji su naučnici koristili kao mamac.

„Bili smo zapanjeni. To nije bilo ono što smo očekivali, blago rečeno“, rekao je Kyle Artelle, docent na State University of New York College of Environmental Science and Forestry i koautor studije. „Ljudi koji provode vreme sa vukovima znaju da su izuzetno inteligentni, ali ovakvo ponašanje dosad nije zabeleženo.“

Istraživači su zabeležili i drugi snimak na kojem se vidi drugi vuk u blizini klopke, ali taj snimak nije pokazao da li je i taj pojedinac uspešno izvukao cilindar iz vode.

Mogući nastanak ponašanja

Artelle navodi dve moguće pretpostavke o nastanku ove veštine: vukovi su mogli primetiti kako ljudi bacaju klopke sa čamaca i tako naučiti povezanost bove i klopke, ili su prvo pristupili klopkama u plitkoj vodi pri oseku i postepeno naučili da važu i dublje postavljene uređaje.

On takođe sugeriše da je specifičan lokalni kontekst važan — teritorija Heiltsuk je jedna od retkih u kojima vukovi nisu intenzivno lovljeni ili izlovljeni, pa životinje možda imaju više prilika za eksperimentisanje i učenje bez stalne potrebe da beže od ljudi.

Da li je to „upotreba alata"?

Debata o tome da li opisano ponašanje predstavlja pravu upotrebu alata nije rešena. Artelle smatra da se može smatrati upotrebom alata jer vučica koristi eksterni predmet (bovu i vezu) da bi ostvarila cilj. S druge strane, neki stručnjaci ističu da naprednije definicije alatne upotrebe zahtevaju modifikaciju ili konstruktivnu izmenu predmeta — što ovde nije prisutno.

Marc Bekoff, emeritus profesor ekologije i evolucione biologije na Univerzitetu Kolorado u Boulderu, podržava ideju da ovo otvara mogućnost da se vukovi doda na listu vrsta koje koriste alate, i napominje da će buduća istraživanja razjasniti da li se ponašanje prenosi kulturno unutar populacije.

Bradley Smith, viši predavač psihologije na Central Queensland University, ocenio je da primer nije „tradicionalan ili napredan" oblik upotrebe alata jer predmet nije bio modifikovan, ali je istakao da to ne umanjuje impresivnost ogleda u rešavanju problema.

Alex Kacelnik, emeritus profesor bihevioralne ekologije sa Univerziteta Oksford, naveo je da je važnije shvatiti kako se ponašanje uči i šta ga održava nego se raspravljati o etiketi.

Značaj i zaključci

Ovo zapažanje pruža retki uvid u fleksibilnost i sposobnost rešavanja problema kod vukova, kao i u moguću ulogu ljudskih aktivnosti i lokalnih uslova u oblikovanju ponašanja divljih životinja. Autori studije naglašavaju da su potrebna dalja posmatranja da bi se utvrdilo koliko je rasprostranjeno i prenosivo ovakvo ponašanje među vukovima u toj oblasti.

Studija je objavljena 17. novembra u časopisu Ecology and Evolution.