Međunarodni izveštaj sa doprinosom istraživača sa Durham univerziteta upozorava da trenutne klimatske obaveze mogu dovesti do >3.6 °C zagrevanja, uz rizik od višemetarskog porasta nivoa mora pri ~2.7 °C. Autori predlažu ambiciozniji cilj blizu 1.8 °C, hitan prestanak fosilnih goriva, širenje uklanjanja CO2 i jačanje otpornosti obalnih zajednica.
Upozorenje naučnika: trenutni klimatski ciljevi ne štite obalne zajednice — moguć višemetarski porast nivoa mora
Međunarodni izveštaj, uz doprinos istraživača sa Durham univerziteta, upozorava da sadašnji ciljevi za ograničavanje zagrevanja verovatno neće sprečiti ozbiljan gubitak leda koji preti obalnim zajednicama širom sveta.
Izveštaj State of the Cryosphere, koji su sastavili vodeći svetski naučnici i koordinirala International Cryosphere Climate Initiative, zaključuje da bi ispunjenje trenutnih klimatskih obaveza moglo dovesti do zagrevanja od preko 3.6 °C iznad predindustrijskih nivoa — što bi imalo dramatične posledice po nivo mora i bezbednost stotina miliona ljudi.
„Zagrevanje do otprilike 2.7 °C verovatno bi prouzrokovalo višemetarski porast nivoa mora tokom narednih vekova kako se ledeni pokrivači Grenlanda i Antarktika tope pod uticajem toplijeg vazduha i okeana,“ navodi prof. Chris Stokes iz Odeljenja za geografiju na Durham univerzitetu, čiji su rad i analize deo izveštaja.
Autori izveštaja preporučuju ambiciozniji cilj ograničenja globalnog zagrevanja, bliži 1.8 °C, kao način da se smanje rizici od brzog i nepovratnog gubitka leda. Takođe ističu da su potrebne hitne politike za:
- brzo napuštanje fosilnih goriva i ubrzano širenje obnovljivih izvora i elektrifikacije,
- skaliranje tehnologija za uklanjanje CO2 iz atmosfere,
- jačanje otpornosti zajednica kroz rane sisteme upozoravanja i zaštitu obalnih ekosistema.
Posledice većeg porasta nivoa mora uključuju velike ekonomske troškove prilagođavanja, raseljavanje miliona ljudi, oštećenje infrastrukture i poremećaje u sistemima hrane i ribarstva. Više temperature takođe šire domet bolesno prenosivih insekata i bolesti, što dodatno opterećuje zdravstvene sisteme.
Uprkos mračnim prognozama, izveštaj naglašava i aktivnosti koje mogu umanjiti rizik: unapređenje sistema ranog upozoravanja, obnova i zaštita priobalnih staništa (mangrove, močvare, peskovite barijere) i investicije u pametnu infrastrukturu koja koristi prirodna rešenja.
Šta možete da uradite: informišite se o klimatskim politikama, podržite mere za smanjenje emisija u svojoj zajednici i razmislite o ličnim koracima za smanjenje ugljeničnog otiska. Stručnjaci takođe pozivaju vlade da ubrzaju ulaganja u obnovljive izvore i tehnologije uklanjanja CO2.
Pomozite nam da budemo bolji.
