Nova studija zasnovana na CT skeniranju lobanja lagerpetida i pterosaurusa pokazuje da je letenje među kičmenjacima evoluiralo samo tri puta, a da pterosauri nisu nužno imali velike mozgove poput ptica. Lagerpetidi su imali uvećane optičke režnjeve, što ukazuje na poboljšan vid kao mogući rani korak ka razvoju leta. Zaključak je da veća ukupna veličina mozga nije neophodna za sposobnost letenja — ključne su ciljane senzorne i motoričke prilagodbe.
Nije Potreban Veliki Mozak Da Bi Se Letelo — Šta Nam Kažu Pterosauri
Let otvara kopnenim životinjama nove niše, bolji pristup partnerima i izvorima hrane, ali je evolucija leta izuzetno retka među kičmenjacima — desila se samo tri puta: kod šišmiša, ptica i pterosaurusa. Nova studija otkriva koje su neurološke promene prethodile i pratile pojavu leta kod ranih letećih reptila.
Istraživači sa Virginia Techa, predvođeni Michelle Stocker i Sterlingom Nesbittom, iskoristili su CT skenere da bi detaljno proučili unutrašnjost lobanja lagerpetida — bezletnih srodnika pterosaurusa — i uporedili ih sa lobanjama pterosaurusa, raznih dinosaurusa, kao i modernih ptica i krokodila. Rad je objavljen u časopisu Current Biology.
"Tehnologije poput CT skeniranja daju nam mogućnost da postavljamo i odgovaramo na pitanja koja dugo nisu bila dostupna," rekao je Stocker u izjavi.
Analizom trodimenzionalnih modela šupljina lobanja istraživači su pratili promene u strukturama mozga pre i posle pojave leta. Jedan od ključnih nalaza je da su lagerpetidi imali relativno velike optičke režnjeve, što sugeriše poboljšan vid — sposobnost koja je verovatno predstavljala važan korak ka razvoju letenja kod njihovih potomaka.
Međutim, uočena je i bitna razlika između ptica i pterosaurusa: ptice imaju relativno veliki i kompleksan mozak u odnosu na telo, dok su pterosauri imali znatno manje mozgove, uporedive sa mozgama neletajućih dinosaurusa. Prema autorima studije, to znači da velika ukupna veličina mozga nije neophodan preduslov za letenje — dovoljno su bile specifične senzorne i motoričke prilagodbe.
Ovi rezultati menjaju način na koji razmišljamo o evoluciji leta: umesto jedinstvenog recepta (velik i kompleksan mozak), različiti putovi—poput poboljšanja vida kod lagerpetida—mogu dovesti do sličnih funkcionalnih ishoda. Autori napominju da su potrebne dodatne fosilne i neuroanatomske studije da bi se preciznije utvrdilo kako su se motoričke sposobnosti i senzorne mreže pterosaurusa uskladile sa letenjem.
Šta to znači za razumevanje evolucije? Studija pokazuje da evolucija kompleksnih ponašanja kao što je letenje može nastati različitim putem: ponekad kroz povećanje ukupne moždane mase (kao kod ptica), a ponekad kroz specifične promene u pojedinim mozgovnim regijama (kao što su optički režnjevi kod lagerpetida).
Ova otkrića obogaćuju sliku o tome kako su prve životinje poletale i podstiču nova pitanja o vezi između senzornog sistema, upravljanja pokretom i nastanka složenih oblika locomotornih sposobnosti.
Pomozite nam da budemo bolji.
