Sezonski upwelling u Panamskom zalivu, koji obično podiže hladne i hranljive vode od januara do aprila, ove je godine izostao — događaj neviđen u 40 godina kvalitetnih podataka. STRI i PNAS studija povezuju ga sa anomalnim vetrovima i mogućom La Niñom. Već su pogođene sitno pelagične vrste poput inćuna i srdela. Pojačano praćenje počinje u januaru 2026., ali nedostatak finansiranja predstavlja izazov.
Prvi put u decenijama: Sezonski uspon hladnih, hranljivih voda u Panamskom zalivu nije počeo
Sezonski uspon hladnih, hranljivih voda (upwelling) u Panamskom zalivu — koji obično stiže od januara do aprila i hrani obalne ekosisteme — ove je godine neočekivano izostao, što naučnike navodi na zabrinutost zbog daljih posledica po ribarstvo, koralne grebene i lokalne zajednice.
Šta se desilo?
Naučnici iz Smithsonian Tropical Research Institute (STRI) i autori rada objavljenog u Proceedings of the National Academy of Sciences (PNAS) konstatuju da je došlo do "neviđene supresije" upwellinga. U dostupnih 40 godina kvalitetnih podataka istraživači nisu zabeležili sličan događaj.
„Što smo zapravo rekli jeste da imamo samo četrdeset godina kvalitetnih podataka i da u tih četrdeset godina nikada nismo videli da se ovo desi,“ rekao je Aaron O'Dea iz STRI.
Mogući uzroci
Autori PNAS studije povezuju pad upwellinga sa anomalnim obrascima vetra koji su mogli biti povezani sa La Niña stanjem u tropskom Pacifiku. Takvi promenjeni vetrovi mogu poremetiti uobičajene morske struje koje podižu hladnu, hranljivu vodu na površinu.
Posledice za ekosistem i ljude
Upwelling otvara dotok hranljivih materija koji podstiče procvat fitoplanktona — osnove morskih hranidbenih mreža. Manjak uspona hladne vode može smanjiti produktivnost ribarstava, što već utiče na sitno pelagične vrste kao što su inćuni i srdele. To se brzo reflektuje na prihode i sigurnost hrane priobalnih zajednica.
Slabiji ekosistemi su takođe podložniji invazivnim vrstama koje lako zauzimaju oslobođene niše, dodatno ugrožavajući autohtone vrste i ribolovne resurse.
Šire klimatske veze
Institucije poput Scripps Institution of Oceanography i Max Planck Institute for Chemistry upozoravaju da klimatske promene i porast globalnih temperatura utiču na obrasce vetra, morske temperature i sastav populacija fitoplanktona, što može promeniti dugoročne morske procese poput upwellinga.
Šta sledi i kako se prati
STRI planira pojačano praćenje panamskih priobalnih voda od januara 2026. godine, kada se očekuje početak sledeće sezone upwellinga. Međutim, istraživači ukazuju na ograničenja zbog nedostatka sredstava i ljudskih resursa, što može otežati razumevanje da li je reč o jednokratnom događaju ili početku novog trenda.
Kako mogu pomoći građani
Javno podizanje svesti, podrška monitoringu i klimatskim inicijativama, kao i promovisanje održivih praksi u lokalnim zajednicama, mogu pomoći da se ublaže dugoročni efekti. Lokalni i međunarodni napori za očuvanje staništa i dugoročno praćenje primeri su koji već pokazuju efikasnost u drugim regionima.
Reakcije javnosti
U reakcijama na društvenim mrežama, korisnici su isticali zabrinutost za lančane posledice: od lokalnog urušavanja ribljih populacija do šireg uticaja na globalne tropske upwelling zone, čije praćenje je često nedovoljno.
Za dalje čitanje: PNAS studija autori iz STRI; saopštenja Scripps Institution of Oceanography i Max Planck Institute for Chemistry.
Pomozite nam da budemo bolji.
