Istraživanje Cornella pokazuje da laboratorijski miševi koji su pušteni u veliko, ograđeno polje pokazuju brzo i značajno smanjenje anksioznosti. Jedna nedelja u prirodnijem okruženju često je dovoljna da se oslabi ili resetuje ranije naučeni strah. Autori kao ključ navode širi spektar iskustava i osećaj agencije, dok rezultati imaju implikacije za primenjivost laboratorijskih studija i etiku tretmana životinja.
Pustili Su Laboratorijske Miševe U Prirodu — Postali Su Znatno Manje Anksiozni
Researchers found that lab mice that were released into a large, enclosed field were almost immediately less anxious.
Laboratorijski miševi često žive u strogo kontrolisanim uslovima i izloženi su bolnim i stresnim procedurama. Novo istraživanje sa Cornell University, objavljeno u časopisu Current Biology, pokazuje da kratko življenje u prirodnijem okruženju može dramatično smanjiti njihove reakcije straha.
Šta su istraživači uradili
Tim je zapravo "rewildovao" laboratorijske miševe — pustio ih je u veliko, ograđeno polje blizu kampusa gde su mogli da trče po travi, traže hranu i dožive bogatiji spektar situacija nego u kavezu. Pre i posle boravka u polju naučnici su merili anksioznost miševa pomoću poznatog testa povišenog plus lavirinta (elevated plus maze).
Rezultati
Nakon samo jedne nedelje u ograđenom prirodnom okruženju mnogi miševi su pokazali značajan pad anksioznosti — neki gotovo potpuno gubitak ranije uvežbanih strahovnih reakcija. Čak i životinje koje su pre toga imale izražene reakcije straha u lavirintu pokazale su oslabljen odgovor po povratku iz polja.
Po rečima prvog autora Matthew Zipplea: Rewildovani miševi pokazuju ili odsustvo straha ili mnogo slabiji strahovni odgovor.
Zašto se to dešava — ideja o agenciji
Istraživači objašnjavaju promenu tako što navode veći raspon iskustava i osećaj agencije: miševi u prirodi sami biraju gde će istraživati, kako će tražiti hranu i kako će reagovati na pretnje. To im, kažu autori, pomaže da bolje procene šta je zapravo opasno, umesto da svaki nepoznati doživljaj izaziva paniku.
Implikacije za nauku i etiku
Rezultati sugerišu da bi eksperimentalni modeli zasnovani isključivo na standardnim laboratorijskim uslovima mogli davati ograničene i manje generalizabilne podatke. Povrh toga, rad podseća i na etička pitanja — da li laboratorijske životinje zaslužuju bogatije okruženje koje može poboljšati njihovo stanje i kvalitet naučnih nalaza?
Može li ovo nešto da kaže i ljudima?
Istraživači ukazuju na moguću paralelu: život u previše zaštićenom, umerenim iskustvima osiromašenom okruženju može povećati nesigurnost i anksioznost. Jednostavno izlaganje raznovrsnijim iskustvima i veća kontrola nad sopstvenim postupcima — drugim rečima, "dodirnuti travu" s vremena na vreme — mogu doprineti otpornijem ponašanju.
Zaključak: Kratak boravak u naturalističkom, ali kontrolisanom okruženju može značajno smanjiti anksioznost kod laboratorijskih miševa i poboljšati relevantnost istraživačkih podataka, uz dodatnu etičku raspravu o uslovima života eksperimentalnih životinja.
Pomozite nam da budemo bolji.
