Alžir razmatra zakon kojim bi se kriminalizovala francuska kolonizacija (1830–1962). Nacrt sadrži pet poglavlja i 27 članova i teži pravnom priznanju, izvinjenju i reparacijama za zločine kolonijalizma. Predlog je predstavljen kao čin suvereniteta, dok Francuska — uključujući predsednika Macrona — zasad nije dala službenu reakciju. Debata dolazi u okviru rastućih tenzija između dve države, posebno zbog spora oko Zapadne Sahare.
Alžir Raspravlja O Zakonu Koji Kriminalizuje Francusku Kolonizaciju (1830–1962) — Šta Treba Znati
Algerian politicians walk outside the People's National Assembly in Algiers [File: Ryad Kramdi/AFP]
Poslanici u Alžiru započeli su raspravu o nacrtu zakona kojim bi se kriminalizovala francuska kolonizacija zemlje u periodu od 1830. do 1962. godine. Predlog je predstavljen u donjem domu alžirskog parlamenta (People’s National Assembly) u trenutku pojačanih tenzija između Alžira i Francuske.
Šta predviđa predlog zakona
Nacrt, koji prema izveštajima sadrži pet poglavlja i 27 članova, zasniva se na "principima međunarodnog prava koji potvrđuju pravo naroda na pravnu reparaciju" i nastoji da "utvrdi odgovornost, obezbedi priznanje i izvinjenje za zločine kolonijalizma" kao osnov za pomirenje s prošlošću i zaštitu nacionalnog sećanja.
Nadležni i ključne izjave
Predsednik skupštine Ibrahim Boughali predstavio je nacrt kao "presudan korak u savremenom Alžiru" i "vrhovni čin suvereniteta" koji odražava lojalnost prema žrtvama alžirskog naroda. Kako je rekao, kolonizacija nije bila ograničena samo na pljačku bogatstva, već je uključivala i politike sistematskog osiromašenja, gladi i isključenja koje su imale za cilj slamanje volje i brisanje identiteta.
Ibrahim Boughali: "Nije to samo pravni akt — to je definisan istorijski korak koji izražava posvećenost Alžira njegovim neotuđivim pravima i odanost žrtvama naroda."
Reakcije Pariza i međunarodni kontekst
Francuska vlada se za sada zvanično nije oglasila povodom parlamentarnih debata. Predsednik Francuske Emmanuel Macron je ranije izjavio da se neće izvinjavati za kolonizaciju, ali da teži procesu pomirenja. U intervjuu za Le Point 2023. Macron je rekao: "Nije na meni da tražim oproštaj. Najgore bi bilo odlučiti: 'izvinjavamo se i idemo svako na svoju stranu'. Rad na sećanju i istoriji nije poravnanje svih računa."
Istorijski kontekst i procene žrtava
Francuska je vladala Alžirom od 1830. do 1962. godine, a oslobođenje je usledilo nakon brutalnog rata za nezavisnost (1954–1962). Procene broja stradalih variraju; često se pominje do 1,5 miliona Alžiraca, dok su francijske snage optuživane za sistematsku torturu, egzekucije, prisilna nestajanja i uništavanje sela. Kolonijalne operacije dovele su i do masovnih prisilnih raseljavanja — procenjuje se da je oko dva miliona ljudi bilo prinuđeno da napusti svoje domove.
Godine 2018. Francuska je priznala odgovornost za sistematsku upotrebu torture tokom rata za nezavisnost, što je deo dugotrajnog procesa priznavanja istorijskih zločina.
Zašto je pitanje važno sada
Parlamentarna debata dolazi u trenutku narušenih sino-francuskih odnosa, posle niza diplomatskih incidenata i spora oko Zapadne Sahare. U julu 2024. Pariz je podržao autonomni plan Maroka za Zapadnu Saharu, što je dodatno pogoršalo odnose s Alžirom, koji podržava pravo saharavskog naroda na samoopredeljenje i Polisario Front. Dodatni incidenti, poput hapšenja alžirskog diplomate u Parizu, dodatno su povećali tenzije.
Šta sledi
Prema izveštajima, zakon će biti izložen glasanju u Narodnoj skupštini naredne sedmice. Ako bude usvojen, mogao bi otvoriti put za pravne i simboličke mere usmerene na istorijsko priznanje, ali i dodatno zaoštriti diplomatičke odnose sa Francuskom. Među mogućim ishodima su pravne procedure, zahtev za izvinjenje ili potreba za međudržavnim pregovorima o reparacijama i sećanju.
Izvori: AL24 News, Anadolu, AFP, izveštaji parlamenta Alžira.
Pomozite nam da budemo bolji.
