Studija UC Berkeley analizira ~8.000 genoma i prati alel -13910*T, povezan s laktaznom upornošću, u periodu od 3300. p. n. e. do 1650. g. n. e. Učestalost alela pokazuje sever–jug gradijent po potkontinentu, uz izuzetak Toda i Gujjar pastoralnih grupa koje imaju do 90% laktazne upornosti. Podaci ukazuju da je alel uvezen sa Evroazijske stepe i da ga je u pojedinim zajednicama pojačala lokalna pozitivna selekcija. Nalaz potvrđuje da su genetika i kulturne prakse zajedno oblikovale evoluciju varenja mleka.
Zašto Većina Odraslih u Južnoj Aziji Ne Vari Laktozu — I Zašto Su Toda i Gujjar Izuzetak
South Asia's Dairy Intolerance Could Help Explain Our Ability to Drink Milk
Zanimljiva i delimično paradoksalna netolerancija na laktozu u Južnoj Aziji može da pomogne da bolje razumemo zašto se sposobnost odraslih da vare sveže mleko razvila kod nekih populacija, a kod drugih nije. Nova genomска studija istraživača sa University of California, Berkeley, analizira podatke iz oko 8.000 genoma (savremenih i drevnih uzoraka) i prati rasprostranjenost alela -13910*T povezanog s laktaznom upornošću.
Glavni nalazi
Istraživanje otkriva izražen sever–jug gradijent u učestalosti alela -13910*T po potkontinentu: varijanta je češća na severu i ređa prema jugu. Glavno iznenađenje su dve male pastoralne zajednice — Toda u Južnoj Indiji i Gujjar u Pakistanu — gde je laktazna upornost dostizala i do 90%.
Not all dairy products are high in lactose. (deepart386/E+/Getty Images)
Porijeklo i širenje
Analize haplotipa i poređenje dugih segmenata DNK pokazuju da je alel -13910*T verovatno uvezen od pastoralista sa Evroazijske stepe; haplotip je bio gotovo identičan onom u južnoazijskim populacijama. Ipak, za razliku od Evrope, u većem delu Južne Azije alel se nije proširio dramatično.
Simulacije i selekcioni pritisci
Istraživači su testirali različite scenarije (pozitivna selekcija, genetički drift i demografske promene). Najbolje objašnjenje podataka je uvoz alela sa Stepe, praćen lokalnom pozitivnom selekcijom u određenim stočarskim grupama. Kod Toda i Gujjar selekcioni pritisak je bio izuzetno jak, verovatno zbog njihove zavisnosti od svežeg mleka i mlečnih proizvoda.
Subscribe to ScienceAlert's free fact-checked newsletter
Autori zaključuju da je evolucija laktazne upornosti "mozaik demografskih i kulturnih istorija, svaka ostavljajući svoj genetski pečat".
Zašto je ovo važno
Studija razotkriva da jednostavno objašnjenje „druge hrane = selekcija“ nije dovoljno: kulturne prakse (fermentacija mleka, ghee, jogurt), migracije i lokalni načini ishrane oblikuju genetske profile. Takođe potvrđuje da je oko 70% svetske populacije barem delimično laktazno deficientno, te da je sposobnost varenja laktoze u odraslih rezultat kompleksne interakcije genetike i kulture.
Metodologija i izvor: Analiza obuhvata ~8.000 genoma (uzorci datirani od 3300. p. n. e. do 1650. g. n. e.), komparativne haplotipske analize i simulacije demografskih i selekcionih scenarija. Rad je dostupan kao preprint na bioRxiv.
Implikacije: Rezultati ukazuju da javnozdravstveni i nutricionistički saveti treba da uzmu u obzir genetsku i kulturnu raznolikost unutar regiona, a ne da se oslanjaju na univerzalne pretpostavke o toleranciji laktoze.
Pomozite nam da budemo bolji.
