Nova analiza pokazuje da mikroplastika smanjuje sposobnost okeana da apsorbuju CO2 kroz ometanje fotosinteze fitoplanktona i metabolizma zooplanktona — ključnih delova biološke pumpe ugljenika. "Plastisfera" mikroba na plastičnim česticama dodatno menja cikluse ugljenika i azota. Autori pozivaju na hitne politike: smanjenje jednokratne plastike, bolje upravljanje otpadom i dodatna istraživanja.
Mikroplastika Slabi Ponuor Okeana i Smanjuje Apsorpciju CO2, Upozorava Studija
Microplastics are making it harder for oceans to absorb greenhouse gases, study warns
Mikroplastika smanjuje sposobnost okeana da apsorbuju ugljen‑dioksid, narušavajući jednu od najvažnijih prirodnih odbrana planete od klimatske krize — biološku pumpu ugljenika, pokazuje nova analiza.
Glavni nalazi
Istraživači su, analizom postojeće naučne literature, utvrdili da širenje mikroplastike kroz morske ekosisteme remeti procese koji omogućavaju okeanima da skladište ugljen i regulišu temperaturu. Autor studije Ihsanullah Obaidullah sa Univerziteta u Sharjahu poručuje: „Mikroplastika urušava prirodni ponor ugljen‑dioksida“ i dodaje da je suzbijanje zagađenja plastikom postalo deo borbe protiv globalnog zagrevanja.
Plastic pollution clogs up oceans and beaches across the world which can be devastating for wildlife (PA Wire)
Kako mikroplastika utiče na ciklus ugljenika
Mikroplastika — čestice manje od 5 mm — narušava fotosintezu fitoplanktona i remeti metabolizam zooplanktona, organizama koji zajedno pokreću takozvanu biološku pumpu ugljenika. Kada fitoplankton fotosintetizuje, deo ugljenika se prenosi u dublje slojeve oceana kad organizmi umru ili budu pojedeni; mikroplastika oslabljuje ovaj proces i time smanjuje kapacitet okeana da uklanja CO2 iz atmosfere.
Uloga „plastisfere“
Još jedan problem je plastisfera — zajednice mikroba koje nastanjuju plastične čestice. Ti mikroorganizmi mogu menjati cikluse ugljenika i azota, a neke zajednice mogu doprinositi direktnoj emisiji gasova sa efektom staklene bašte tokom razgradnje plastike.
Nurdles and other microplastics examined under a microscope at the University of Plymouth (AFP via Getty)
Potencijalne posledice
Dr Obaidullah upozorava da kumulativni efekti mogu dovesti do daljeg zagrevanja okeana, zakiseljavanja mora, gubitka biodiverziteta i ugrožavanja bezbednosti hrane i priobalnih zajednica širom sveta.
Podaci o proizvodnji i otpadu
Ujedinjene nacije navode da se godišnje proizvodi oko 400–430 miliona tona plastike, od čega približno polovina ide za jednokratnu upotrebu. Manje od 10% se reciklira; bez promena, globalna proizvodnja plastike mogla bi da se utrostruči do 2060. Procene ukazuju da je do danas proizvedeno preko 8 milijardi tona plastike, od čega oko 80% završava na deponijama ili u životnoj sredini.
Preporuke i dalje korake
Autori pozivaju da se zagađenje plastikom i klimatska kriza ne posmatraju odvojeno. Među preporukama su:
- smanjenje upotrebe jednokratne plastike,
- unapređenje sistema prikupljanja i upravljanja otpadom,
- podsticanje alternativnih i biorazgradivih materijala,
- ulaganje u istraživanja koja kvantifikuju klimatski uticaj mikroplastike,
- bolje uključivanje rizika od mikroplastike u pokazatelje Ciljeva održivog razvoja UN.
O studiji
Studija objavljena u časopisu Journal of Hazardous Materials predstavlja pregled (meta‑analizu i sintezu) postojećih istraživanja, a ne nova terenska ispitivanja. Autori ističu da su veze između mikroplastike i velikih biogeokemijskih procesa još nedovoljno razjašnjene i pozivaju na ciljane eksperimente i dugoročna posmatranja.
Zaključak: Mikroplastika predstavlja ne samo problem zagađenja i biodiverziteta — ona može oslabiti i sposobnost okeana da ublaži klimatske promene. Zato su hitne, integrisane politike i istraživanja neophodni.
Pomozite nam da budemo bolji.
