Mala kvržica na fosilu starom 7 miliona godina sugeriše: Sahelanthropus je hodao uspravno — možda najraniji hominin

Novo istraživanje otkriva vrlo diskretnu izbočinu na butnoj kosti fosila Sahelanthropus tchadensis, starog oko 7 miliona godina, što upućuje na povremeno ili čak česta kretanja na dve noge dok je ovaj primat bio na zemlji. Rad, objavljen 2. januara u časopisu Science Advances, navodi da je ta kvržica — femoralni tuberkul — do sada poznata samo kod članova ljudske loze, pa autori smatraju da S. tchadensis može biti najraniji poznati hominin.

Šta su istraživači pronašli?

Autori studije su analizirali 3D skenove fragmenata femura i ulne i uporedili ih sa butnim kostima živih i izumrlih primata. Kod S. tchadensis uočeni su tri ključna elementa koja podsećaju na ljudsku anatomiju:

• Veoma mala kvržica na prednjem gornjem delu femura — femoralni tuberkul — koja se povezuje sa mišićnim i funkcionalnim osobinama bipedalnog hoda.
• Uvrnutost osovine femura ka unutra, što približava kolena jedno drugom — osobina povezana sa efikasnijim hodom na dve noge.
• Izraženo mesto za pripoj najvećeg glutealnog mišića na spoljašnjoj strani butne kosti, što se ne nalazi kod savremenih ne-ljudskih majmuna.

Balans između penjačkih i zemaljskih prilagođavanja

Iako su zakrivljene kosti ruku i drugi elementi skeleta i dalje slični onima kod šimpanzi i bonoba (što ukazuje na sposobnost penjanja), oblik kukova i kolena kod S. tchadensis sugeriše da je ovaj primat provodio značajan deo vremena na tlu i da je razvijao bipedalno kretanje.

„Ta [kvržica] nas je zaista ubedila“, rekao je Scott A. Williams, voditelj studije i vanredni profesor paleoantropologije na New York University. „To me je uverilo da mislimo da je bio biped, i stoga da pripada homininskoj lozi.“

Kontroverze i alternativna tumačenja

Sahelanthropus je od prvog opisa 2002. predmet intenzivne debate. Prvobitni argumenti za njegovu bliskost ljudskoj lozi temeljili su se na položaju foramen magnuma u lobanji, ali kritičari su ukazivali da takav položaj sam po sebi ne dokazuje svakodnevnu dvosmernu lokomociju. Dodatni fragmenti ulne i femura objavljeni pre dve decenije nisu smirili raspravu — jedni su videli dokaze bipedalizma, drugi su to osporili.

U ovoj novoj analizi istraživači su detaljno pregledali 3D skenove i upotrebili taksonomske upoređivačke metode. Neki stručnjaci, poput Jeremyja DeSilve sa Dartmouth College, pozdravili su nalaz i rekli da je nova interpretacija ubedljiva, dok drugi ostaju oprezni i ističu da je moguće da je S. tchadensis bio bipedalan majmun izvan linije koja je dovela do ljudi.

Šta ovo znači za poreklo hominina?

Ako se potvrdi da je S. tchadensis hominin, to bi pomerilo starost najranijih homologija u ljudskoj lozi na oko 7 miliona godina i moglo bi sugerisati da su neke osobine bipedalizma nastale ranije nego što se verovalo. Alternativno, otkriće otvara pitanje da li se bipedalnost mogla razviti nezavisno kod više linija primata — drugim rečima, da li je moguće biti bipedalan, a ne pripadati ljudskoj lozi?

Zaključak: Nalaz male kvržice i drugih anatomskih tragova pojačava argument da je Sahelanthropus pokazivao adaptacije za hodanje na dve noge, ali pitanje da li je to činilo ovu vrstu pravim homininom ostaje otvoreno. Potrebne su dodatne analize, dodatni fosilni nalazi i šira konsenzualna poređenja da bi se sporazumeo konačan odgovor.