Rakuni: Pametniji nego što mislite — šta nam njihovi mozgovi otkrivaju o ljudskoj inteligenciji

Kad je radoznali rakun u decembru 2025. upao u prodavnicu alkohola u Ashlandu (Virginia), probao robu i onesvestio se na podu toaleta, vest je za nekoliko minuta postala viralna. Objavu lokalnog azila preneli su nacionalni i međunarodni mediji, a priča je ubrzo inspirisala koktele i robu u znaku rakuna — ali i postavila ozbiljno pitanje: koliko su rakuni zaista pametni i šta njihovi mozgovi mogu da nam otkriju o ljudskoj inteligenciji?

Zašto su rakuni zanemareni u nauci?

Iako žive uz ljude i pokazuju često zapanjujuće ponašanje, rakuni su dugo bili u senci laboratorijskih glodara. U Sjedinjenim Državama godišnje se u istraživanjima koristi preko 100 miliona miševa i pacova, jer se lako uzgajaju, dobro podnose kavezne uslove i za njih postoje razvijeni eksperimenatalni alati. Pre nego što su glodari postali standard, rakuni su bili ozbiljan kandidat za proučavanje rešavanja problema — ali su njihova sposobnost bega i otpor prema ograničenjima nagnali mnoge istraživače da pređu na praktičniji model.

Šta je otkrila neurobiologija rakuna?

U laboratoriji Univerziteta u Richmondu, u saradnji sa neuroznanstvenicom Suzana Herculano-Houzel i timovima širom zemlje, otkriveno je da rakuni u svom mozgu sabijaju zapanjujuću gustinu neurona — broj koji je po merama uporediv sa primatima. Skalirano na veličinu, mozak rakuna sadržao bi približno isti broj neurona kao ljudski mozak.

Raccoons know how to get around.RLO'Leary/Moment Open

Takođe su pronađeni von Economo neuroni, specijalizovane, brzo provodne ćelije koje se kod ljudi i velikih majmuna povezuju sa socijalnom i emotivnom obradom informacija. Kod rakuna su ove ćelije otkrivene u insuli, ali ne u prednjem singulatnom korteksu — raspored koji može objašnjavati kombinaciju visokih sposobnosti rešavanja problema i naglih, impulzivnih odluka.

Saradnja sa ekologinjom Sarom Benson-Abram pokazala je korelaciju između više nervnih ćelija u hipokampusu i boljih kognitivnih sposobnosti kod rakuna, što podseća na nalaze kod ljudi (npr. povećan hipokampus kod londonskih taksista koji pamte veliki broj ulica).

Ruke, ponašanje i primenjene metode

Spretne prednje šape rakuna zauzimaju veliku površinu u cerebralnom korteksu, slično tome kako su ljudske ruke dobro zastupljene u korteksu — kombinacija koja omogućava fino manipulisanje predmetima i eksperimentisanje. Polja posmatranja iz rehabilitacionih centara (npr. Bandit Ranch Rehab u Saskatoonu) i primeri poput rakuna koji se popeo na 25-spratni neboder u Minneapolisu pokazuju da njihovo ponašanje ne može u potpunosti doći do izražaja u standardnim laboratorijskim kavezima.

The dexterity of raccoon hands enables their humanlike escapades.Zocha_K/iStock via Getty Images Plus

Šta to znači za istraživanje ljudskog mozga?

Studije rakuna otvaraju nove puteve za razumevanje impulsa, pažnje i interne reprezentacije budućih ishoda. Proučavanje tih procesa u životinjama koje pokazuju složene, fleksibilne strategije u prirodnim ili polu-prirodnim uslovima (tzv. "živi laboratoriji") može dopuniti saznanja dobijena na modelima poput pacova i miševa.

Antropomorfizam i antropodenial

U vremenu kada nam je lako projicirati ljudske osobine na životinje, autorica podseća na balans: izbegavati neopravdano antropomorfizovanje, ali se isto tako čuvati "anthropodeniala" — odbacivanja mogućnosti da neke životinje dele kognitivne i emotivne kapacitete s ljudima. Otvoren, ali rigorozan pristup mogao bi doneti važne uvide o sopstvenom umu.

Zaključak: Rakuni su fascinantan i podcenjen model za proučavanje inteligencije. Njihova jedinstvena moždana arhitektura, spretnost i ponašajna fleksibilnost čine ih relevantnim za komparativnu neuroznanost i za razumevanje aspekata ljudske kognicije poput pažnje i kontrole impulsa.

Ovaj članak je reprint iz The Conversation. Autor teksta: Kelly Lambert, University of Richmond. Istraživanje je delimično finansirala NIH i NSF.