Više naučnika otvoreno je kritikovalo metodologiju i rezultate nekoliko recenziranih studija o mikroplastici u ljudskom telu, što je izazvalo diskusiju opisanu kao „bombastična“. Kritike ukazuju da postobjavljene primedbe nisu zamena za ponovnu recenziju i da pojedinačni radovi mogu imati metodološke probleme, kao što je mogućnost lažno-pozitivnih ishoda u prisustvu masnog tkiva. Ipak, širok pregled literature (oko 7.000 radova) sugeriše da postoji dovoljno dokaza za zabrinutost i potrebu za hitnom globalnom akcijom protiv mikroplastike. Kao preventivna mera savetuje se smanjenje upotrebe plastike u svakodnevnom životu.
„Bombastične“ Kritike: Naučnici Preispituju Nekoliko Studija O Mikroplastici U Ljudskom Telu
Photo Credit: iStock
Više naučnika i stručnjaka izrazilo je sumnju u tačnost i metodologiju nekoliko objavljenih, recenziranih studija o prisustvu mikroplastike u ljudskom telu, što je u izveštaju The Guardian-a opisano kao „bombastično“. Tema mikroplastike izaziva široku pažnju javnosti i naučne zajednice zbog mogućih efekata po zdravlje i okolinu.
Šta je sporno?
Kritike se uglavnom odnose na metodoloije pojedinačnih radova i na proces postobjavljene diskusije (npr. Letters to the Editor). Važno je napomenuti da prigovori poslije objavljivanja nisu isto što i nova, ponovljena recenzija; oni su u naučnoj praksi uobičajen i potreban način ispravljanja i dopunjavanja literature.
Primeri navoda i protivargumenata
Dr Dušan Materić, ekspert za mikro- i nanoplastiku, kritikovao je studiju koja tvrdi da je mikroplastika pronađena u ljudskom mozgu: „Rad o mikroplastici u mozgu je šala. Mast je poznata po tome da daje lažno-pozitivne rezultate za polietilen. Mozak sadrži približno 60% masti.“
Ekološka hemičarka dr Cassandra Rauert takođe je izrazila zabrinutost, ali iz drugog ugla: ona ističe da senzacionalni rezultati mogu dovesti do skupih i neproverenih tretmana za „čišćenje“ krvi od mikroplastike, što uznemirava javnost.
Roger Kuhlman, bivši hemičar kompanije Dow, komentarisao je da prigovori na sedam radova iz velikog korpusa dostupne literature predstavljaju razlog za preispitivanje, navodeći da su neka naučna tumačenja „izvanredna, a dokazi premali“. Dow je ranije osporavao dokaze o rizicima mikroplastike.
Širi kontekst i dokazi
Iako su neke studije dobile opravdane kritike, to ne umanjuje opsežno telo istraživanja koje ukazuje na to da mikroplastika dospeva u različite ekosisteme i da postoji potencijal za štetne efekte na životinje i ljude. U izveštaju iz oktobra godine, International Science Council je pregledao oko 7.000 radova i zaključio da je naučnih dokaza dovoljno da se zahteva hitna globalna akcija protiv zagađenja mikroplastikom.
„Naučni dokazi su sada više nego dovoljni: potrebna je hitna zajednička globalna akcija za rešavanje problema mikroplastike,“ naveli su recenzenti.
Šta čitaoci treba da znaju
1) Kritike naučnih radova su normalan deo procesa i služe da poboljšaju kvalitet literature.
2) Jedna ili nekoliko kritika ne poništavaju sve dokaze; sistematski pregledi i velike meta-analize daju širi uvid.
3) Kao praktična mera, smanjenje upotrebe plastike kod kuće smanjuje direktnu izloženost i doprinosi opštoj prevenciji.
Zaključno, diskusija oko pojedinačnih metodologija i rezultata je korisna i treba je posmatrati kao korak ka robusnijem naučnom znanju, dok opsežniji pregledi i dalje podupiru zabrinutost zbog uticaja mikroplastike na okolinu i zdravlje. Javnost i donositelji odluka treba da se oslanjaju na konsolidovane dokaze i preporuke ekspertnih tela.
Pomozite nam da budemo bolji.
