Toplotni stres preti stočarstvu u Šri Lanki: Porast od 1°C smanjuje prikupljanje mleka za 54%

Planeta koja se zagreva već menja svakodnevicu proizvođača mleka u Šri Lanki i drugim tropskim ostrvskim državama. Novo istraživanje objavljeno u časopisu Discover Agriculture upozorava da toplotni stres predstavlja ozbiljnu pretnju po zdravlje stoke, proizvodnju mleka i ekonomski opstanak ruralnih zajednica.

Ključni nalazi

Naučnici su utvrdili da porast prosečne temperature od 1°C dovodi do smanjenja prikupljanja mleka za oko 54% u pogođenim regionima, što odgovara procenjenom godišnjem ekonomskom gubitku od približno 2 miliona dolara. Studija takođe ukazuje da i veoma mala mesečna povećanja temperature — već od 0,01°C — mogu negativno uticati na proizvodnju mleka.

Kako se meri rizik

Da bi kvantifikovali uticaj toplote i vlažnosti na goveda, istraživači koriste Indeks Temperature i Vlažnosti (ITV), poznat i kao Temperature-Humidity Index (THI). ITV pomaže farmerima i savetodavnim službama da prepoznaju kada uslovi postaju opasni za stoku i kada je neophodno primeniti zaštitne mere.

Fiziološki i ekonomski efekti

U visokim temperaturama i vlažnosti, goveda slabije regulišu telesnu temperaturu: jedu manje, piju više i preusmeravaju energiju sa proizvodnje na osnovne funkcije preživljavanja. Posledice su smanjena proizvodnja mleka, pogoršano zdravstveno stanje životinja i manji prihodi za farmere, što može povećati cene mlečnih proizvoda za potrošače.

Posebno kritične su sušne zone — tamo su ekonomske posledice znatnije i veća je verovatnoća da će lokalna tržišta mleka doći u krizu.

Moguća rešenja

Studija i praktična iskustva navode nekoliko mera koje mogu ublažiti posledice toplotnog stresa:

• Uvođenje i selekcija toplotno tolerantnih rasa goveda;
• Poboljšanje skloništa i senčenja (npr. drvoredi, krovišta, prilagođeni objekti za smeštaj stoke);
• Tehnologije hlađenja i ventilacije u štalama;
• Promena vremena ishrane i rasporeda radnih aktivnosti kako bi se izbegle najtopliji periodi dana;
• Podrška poljoprivrednim savetodavnim službama i državne mere za finansiranje adaptacija.

Zaključak

Ulaganja u klimatsku prilagodljivost i modernizaciju stočarskih objekata mogu biti znatno isplativija od troškova nečinjenja. Kombinacija tradicionalnog znanja i savremenih rešenja — od pasmina otpornijih na toplotu do poboljšane organizacije farme — ključna je za očuvanje proizvodnje mleka i bezbednosti hrane u pogođenim zajednicama.