Studija u Nature Reviews Earth & Environment upozorava da porast od 2°C može povećati gubitke pšenice zbog štetočina za ~46%, kukuruza za ~31% i riže za ~19%. Toplije vreme ubrzava razmnožavanje i širenje štetočina, koje se sada pojavljuju u planinskim i severnijim oblastima. Podrška biodiverzitetu, smanjenje pesticida i podrška lokalnim, raznolikim proizvođačima ključne su mere za smanjenje rizika po globalnu bezbednost hrane.
Štetočine Napadaju Žitarice Kako Se Planeta Zagreva — Pretnja Globalnom Snabdevanju Hranom
Photo Credit: iStock
Rastuće prosečne temperature ubrzavaju štetu koju štetočine nanose usevima širom sveta, upozorava studija objavljena u časopisu Nature Reviews Earth & Environment i preneo The Guardian.
Šta pokazuje studija
Ako globalne temperature porastu za 2°C (3,6°F), autori procenjuju da bi gubici pšenice zbog štetočina mogli da porastu za približno 46%, kukuruza za oko 31%, a riže za oko 19%.
Topliji klimatski uslovi ubrzavaju životne cikluse insekata, povećavaju broj generacija godišnje i produžavaju sezone ishrane, jer hladni meseci postaju kraći. Posledica je da se štetočine kao što su lisne vaši, gusenice, skakavci i planthopperi šire u planinske oblasti i ka severnijim geografskim širinama gde ranije nisu mogle da opstanu.
„Svet je fokusiran na glavne žitarice — pšenicu, pirinač, kukuruz, soju — i to je vrlo pojednostavljen i ranjiv sistem,“ kaže profesor Dan Bebber sa Univerziteta u Exeteru. Istraživači dodaju da su njihove procene konzervativne jer su analizirali samo insekte koji ciljaju žitarice.
Posledice po potrošače i proizvođače
Već danas insekti i biljne bolesti uništavaju oko četiri od deset useva koji se svetski beru. Manji prinosi podižu cene hrane, pritiskaju porodične budžete i ugrožavaju egzistenciju poljoprivrednih radnika. Posebno su ugrožene umerene zone, uključujući veći deo Evrope i Sjedinjene Države, koje bi mogle da dožive najveći skok aktivnosti štetočina.
Konvencionalne prakse u poljoprivredi, naročito intenzivna upotreba pesticida i oslanjanje na monokulture, oslabila je populacije prirodnih neprijatelja štetočina — ptica, osa i drugih predatora — i time povećala ranjivost useva.
Šta možemo da uradimo
Autori studije i stručnjaci ističu da podrška biodiverzitetu i prelazak na otpornije, raznovrsne prakse proizvodnje mogu značajno smanjiti rizik:
- Očuvanje i obnova staništa koja podržavaju ptice, ose i druge prirodne predatore.
- Sadnja autohtonog cveća i žbunja u blizini parcela kako bi se privukli korisni insekti.
- Smanjenje upotrebe pesticida gde je moguće i primena integrisane zaštite bilja.
- Podrška lokalnim i raznovrsnim proizvođačima koji koriste agroekološke prakse i rotacije useva umesto monokultura.
Ove mere mogu pomoći da se smanji zavisnost od hemijskih sredstava i izgrade otporniji sistemi proizvodnje hrane, što je ključno u uslovima klimatskih promena.
Zaključak: Porast temperatura već menja distribuciju i intenzitet aktivnosti štetočina, a posledice po globalnu bezbednost hrane su ozbiljne. Delovanje kroz politiku, poljoprivredne prakse i podršku lokalnim proizvođačima može ublažiti najgore efekte.
Pomozite nam da budemo bolji.
