Studija Univerziteta Oksford pokazuje da bi skoro 3,8 milijardi ljudi moglo biti izloženo ekstremnim vrućinama do 2050. Ako prosečne temperature porastu za 2°C, broj pogođenih mogao bi se skoro udvostručiti, pri čemu će najveći teret snositi tropske zemlje. Autori upozoravaju da su i hladne države često "opasno nepripremljene" te pozivaju na hitna ulaganja u održive sisteme hlađenja i pasivne mere prilagođavanja.
Svet Nije Spreman Za Porast Ekstremnih Vrućina — Skoro 3,8 Milijardi Ljudi U Riziku Do 2050.
Climate change could mean billions of people face extreme heat around the globe by 2050, mostly in poorer countries but also in cold-climate nations (Mukesh GUPTA)(Mukesh GUPTA/AFP/AFP)
Skoro 3,8 milijardi ljudi moglo bi biti izloženo ekstremnim vrućinama do 2050. godine, upozoravaju naučnici sa Univerziteta Oksford u studiji objavljenoj u časopisu Nature Sustainability. Dok će tropske i ekvatorijalne zemlje nositi najveći teret, i tradicionalno hladniji regioni moraju hitno da se prilagode rastućim temperaturama.
Ključni nalazi
Istraživanje procenjuje da bi, u scenariju porasta prosečnih globalnih temperatura za 2°C u odnosu na predindustrijski period, broj ljudi koji doživljavaju uslove ekstremne vrućine mogao skoro da se udvostruči do sredine veka. Većina efekata očekuje se ove decenije kako svet brzo približava granici od 1,5°C.
Ko će najviše stradati?
Najveći porast potražnje za hlađenjem predviđa se u velikim tropskim zemljama kao što su Brazil, Indonezija i Nigerija, gde stotine miliona ljudi trenutno nema pristup klima‑uređajima ili drugim sredstvima za ublažavanje vrućine. Među najugroženijim su i Indija, Filipini i Bangladeš.
U afričkim i ekvatorijalnim državama — posebno u Centralnoafričkoj Republici, Nigeriji i Južnom Sudanu — projekcije pokazuju najveći porast "cooling degree days" (dana koji zahtevaju aktivno hlađenje).
Izazov za hladne zemlje
Autori upozoravaju da ni bogatije države u tradicionalno hladnijim klimama nisu automatski zaštićene. Kanada, Rusija i Finska bi mogli da zabeleže pad "heating degree days" (dana za grejanje), ali će čak i umeren porast toplih dana imati ozbiljne posledice u građevinarstvu i javnom prevozu koje nisu projektovane za vrućine.
"Potreba za prilagodbom na ekstremne vrućine je hitnija nego što se verovalo." — Jesus Lizana, vodeći autor studije.
Zdravstveni i energetski uticaji
Dugotrajna izloženost visokim temperaturama može preopteretiti mehanizme hlađenja tela i dovesti do vrtoglavice, glavobolja, otkazivanja organa i smrti. Toplotni valovi se često nazivaju "tihim ubicom" jer smrtni ishodi nastaju postupno usled kombinovanih efekata visokih temperatura i drugih faktora okoline.
Porast potražnje za energijom zbog klimatizacije biće naročito opterećujući za zemlje u razvoju. Autori pozivaju na hitna ulaganja u održive sisteme hlađenja (energetski efikasni klima‑uređaji, obnovljivi izvori), pasivne metode (izolacija, ventilacija, zelene površine) i javne politike koje obezbeđuju jednak pristup hladnim prostorima.
Preporuke
Studija ističe potrebu za planiranjem i investicijama u narednim godinama: izgradnju infrastrukture otpornije na toplotu, razvoj energetski održivih rešenja za hlađenje i zaštitu najranjivijih zajednica kroz zdravstvene i socijalne programe.
Izvor: Studija Univerziteta Oksford objavljena u Nature Sustainability; podaci preneti putem AFP.
Pomozite nam da budemo bolji.
