Nova modelska studija objavljena u The Lancet Planetary Health procenjuje da će gubitak godina zdravog života povezan s plastikom porasti sa 2,1 miliona (2016) na 4,5 miliona do 2040. DALYs se više nego udvostručuju u scenariju bez promena. Najveći doprinos imaju emisije gasova staklene bašte, zatim zagađenje vazduha i toksične hemikalije. Studija navodi da je najefikasnija mera smanjenje proizvodnje "nepotrebne" plastike, dok sama reciklaža nije dovoljna.
Globalna Pretnja Po Zdravlje: Plastika Bi Mogla Udvostručiti Gubitak Godina Zdravog Života Do 2040.
The world's addiction to plastic is a 'global public health crisis', a researcher warned (Angelos TZORTZINIS)(Angelos TZORTZINIS/AFP/AFP)
Nova britansko-francuska modelska studija objavljena u časopisu The Lancet Planetary Health upozorava da će pretnja po javno zdravlje koju predstavlja plastika znatno porasti ukoliko se ne preduzmu sistemske promene. Istraživači su analizirali ceo životni ciklus plastike — od vađenja nafte i gasa preko proizvodnje i transporta do odlaganja — i procenili koliko godina zdravog života plastika oduzima ljudima širom sveta.
Glavni nalazi
Istraživanje koristi meru DALYs (disability-adjusted life years), koja kombinuje prerane smrti i smanjenje kvaliteta života zbog bolesti. U scenariju „business-as-usual“ procenjeni broj izgubljenih godina zdravog života povezanih s plastikom porastao bi sa približno 2,1 miliona u 2016. na oko 4,5 miliona u 2040. godini — više nego udvostručenje.
Koji faktori najviše štete zdravlju?
- Emisije gasova staklene bašte iz proizvodnje plastike imaju najveći doprinos ukupnom zdravstvenom teretu.
- Zagađenje vazduha povezano s proizvodnjom i sagorevanjem fosilnih goriva dodatno ugrožava zdravlje.
- Toksične hemikalije koje se koriste pri proizvodnji i koje mogu curiti iz ambalaže takođe doprinose oboljenjima.
Šta pomaže, a šta ne?
Modeli su pokazali da sama reciklaža, u sadašnjim obimima i tehnologijama, ima ograničen uticaj na smanjenje zdravstvenog tereta. Najefikasnija mera bila je smanjenje proizvodnje nepotrebne plastike — posebno jednokratne ambalaže i proizvoda čiji je ekološki benefit upitan.
„Ovo je nesumnjivo velika podcenjivanja ukupnih uticaja na ljudsko zdravlje,“ rekla je vodeća autorka studije Megan Deeney sa London School of Hygiene & Tropical Medicine u izjavi za AFP.
Autori takođe upozoravaju da njihova procena ne uključuje kompletno delovanje mikroplastike i mnogih hemikalija koje mogu ispirati iz ambalaže, pa je stvarni zdravstveni teret verovatno veći od prikazanog. Kao ilustraciju spominju i regionalne probleme — na primer niz petrohemijskih postrojenja u Luizijani poznat kao "cancer alley" — koji ukazuju na koncentrisane rizike po lokalno stanovništvo.
Iako pregovori o globalnom ugovoru protiv zagađenja plastikom naišli na prepreke, autorka studije ističe da države mogu uvesti nacionalne mere: smanjiti proizvodnju jednokratne plastike, podstaći dizajn za ponovnu upotrebu, ograničiti štetne hemikalije i unaprediti strategije smanjenja emisija u lancu proizvodnje.
Ukratko, studija ukazuje da bez odlučnih politika i promena u proizvodnji i potrošnji plastike, njen negativan uticaj na javno zdravlje može biti znatno veći nego što se ranije procenjivalo.
Pomozite nam da budemo bolji.
