Analiza podataka sa Juno sondе iz 2022. pokazuje da je hladni, kruti spoljašnji sloj ledene kore na Evropi širok oko 18 milja (28,9 km). Ukupna debljina mogla bi biti veća ako postoji unutrašnji konvektivni sloj, dok rastvorene soli mogu smanjiti procenu za ~3 milje (5 km). Deblja kora otežava transport kiseonika i hranljivih materija prema podzemnom okeanu, što umanjuje verovatnoću da Evropa podrži život kakav poznajemo. Nalazi su objavljeni 17. decembra у Nature Astronomy.
Evropa: Ledena Kora Debljine Oko 18 Milja (28,9 km) — Loša Vest Za Potencijalni Život?
The Jupiter moon Europa was captured by the JunoCam instrument aboard NASA’s Juno spacecraft during the mission’s close flyby on Sept. 29, 2022. The images show the fractures, ridges, and bands that crisscross the moon’s surface. | Credit: NASA/JPL-Caltech/SwRI/MSSS. Image processing: Björn Jónsson (CC BY 3.0)
Naučnici iz NASA-inog Jet Propulsion Laboratory (JPL) na osnovu podataka koje je sondа Juno prikupila 2022. procenjuju da je spoljašnji, hladni i kruti sloj ledene kore na Jovijevom mesecu Evropi dug oko 18 milja (≈28,9 km). Ova debljina ima važne posledice za mogućnost da podzemni okean Evrope bude nastanjiv.
Prvi znaci da je površina Evrope ledena zabeleženi su tokom prolaza sondе Voyager 2 1979. godine, a kasnije ih je potvrdila misija Galileo tokom 1990-ih. Decenijama su se naučnici delili u dva glavna taborа: jedni su podržavali ideju tanke kore (manje od 1 milje / 1,6 km), dok su drugi smatrali da kora može imati desetine milja debljine.
Nova analiza podataka iz 2022. prikupljenih mikrotalasnim radiometrom na sondi Juno omogućila je timu iz JPL-a da preciznije proceni debljinu hladnog, provodnog spoljnog sloja leda. Rezultat je okvirna vrednost od 18 milja (28,9 km).
„Procena od 18 milja odnosi se na hladni, kruti i provodni spoljašnji sloj čiste vodene ledene kore,“ rekao je Steve Levin, naučnik projekta Juno i ko-istraživač iz JPL-a.
Levin je dodao da, ukoliko postoji unutrašnji konvektivni sloj — nešto topliji i pokretljiviji — ukupna debljina kore može biti veća. Nasuprot tome, prisustvo rastvorenih soli u ledu, prema nekim modelima, moglo bi smanjiti procenu za oko 3 milje (≈5 km).
„Koliko je kora debela i da li u njoj postoje pukotine ili pore predstavlja ključni deo slagalice za razumevanje potencijalne nastanjivosti Evrope,“ izjavio je Scott Bolton, glavni istraživač misije Juno iz Southwest Research Institute.
Deblja ledena kora znači da bi prenos kiseonika i hranljivih materija sa površine prema podzemnom okeanu mogao biti značajno otežan, što umanjuje šanse da okean podrži život kakav poznajemo. Ipak, prisustvo pukotina, kratera i lokalnih procesa može i dalje omogućiti ograničenu razmenu materija.
Otkrića dopunjuju kontekst za nadolazeće misije: NASA-inu Europa Clipper, koja bi trebalo da počne intenzivna istraživanja Evrope nakon dolaska u okolinu Jupitera oko 2030. godine, i evropsku misiju JUICE (JUpiter ICy moons Explorer) planiranu da stigne 2031. godine. Ključni rezultati su objavljeni 17. decembra u časopisu Nature Astronomy.
Šta ostaje nepoznato: položaj potencijalnog konvektivnog sloja, lokalne varijacije u sastavu leda i mehanizmi koji bi mogli omogućiti transport hemikalija i energije kroz debelu koru. Dalja posmatranja i buduće misije pružiće više podataka.
Pomozite nam da budemo bolji.
