Troje astronoma i atmosferskih naučnika upozorava da masovna lansiranja satelita mogu pretvoriti atmosferu u "krematorij" zbog oslobađanja metalnih čestica kao što su bakar, olovo i alumina. Procene navode da milion novih satelita može dodati oko 1 milijardu kg alumine u atmosferu, što može promeniti njenu hemiju i uticati na ozon. Strahuje se i od Kesslerovog sindroma, povećanog rizika od pada krhotina na tlo i ometanja astronomskih posmatranja; naučnici pozivaju na međunarodnu regulativu.
Naučnici Upozoravaju: Masovna Lansiranja Pretvaraju Atmosferu u "Krematorij" Za Satelite
Getty / Futurism
Troje astronoma i atmosferskih naučnika u eseju za The Conversation upozorava da masovna lansiranja satelita mogu pretvoriti Zemljinu atmosferu u svojevrsni "krematorij" — ne samo za stare letelice, već i za sam vazdušni omotač koji bi mogao biti zagaden metalnim česticama i toksičnim emisijama.
Šta se tačno dešava?
Moderna praksa projektovanja satelita kao kratkotrajnog, "jednokratnog" hardvera znači da veliki broj uređaja s vrata u orbitu treba da se vremenom spusti i sagori pri ponovnom ulasku u atmosferu. Istraživanja ukazuju da pri tom procesu u atmosferu dospevaju metalne čestice — uključujući bakar, olovo i čestice aluminijum-oksida (alumina). Takođe je izveštavan i slučaj ponovnog ulaska gornjeg stepena rakete Falcon 9 koji je povezan sa otpuštanjem litijuma.
Potencijalne posledice
Astronomi upozoravaju da, ukoliko planirane megakonstelacije zažive, posledice mogu biti ozbiljne. Procena u eseju navodi da milion dodatnih satelita može dovesti do nakupljanja približno jedne milijarde kilograma alumine u atmosferi — količine koja, zajedno sa emisijama prilikom lansiranja, može značajno promeniti hemiju i toplotni bilans atmosfere na načine koje još ne razumemo.
Postoje i drugi rizici: metalne čestice u stratosferi bi mogle delovati na ozonski omotač, a povećana gustina objekata u niskoj orbitu podiže verovatnoću sudara i pokretanja kaskadnih događaja poznatih kao Kesslerov sindrom, koji bi mogao desetkovati pristup orbiti decenijama.
Bezbednost na tlu i naučna posmatranja
Pored atmosferskih promena, veća količina krhotina znači i veći broj objekata koji mogu preživeti povratak i pasti na tlo. Federalna uprava za vazduhoplovstvo (FAA) upozorila je da bi do 2035. godine oko 28.000 fragmenata iz Starlink konstelacije moglo preživeti godišnji re‑ulazak, što je — prema procenama — povezano sa povećanom statističkom verovatnoćom da neko bude teško povređen ili poginu zbog pada svemirskog otpada (navedenih ~61% u eseju).
Za astronomska posmatranja veliki broj satelita predstavlja ozbiljan problem: svetleće i reflektujuće konstelacije ometaju snimanja dubokog svemira, otežavaju traženje egzoplaneta i posmatranja slabih objekata, a utiču i na astroturizam i kulturno posmatranje neba širom sveta.
Šta naučnici predlažu?
Autori pozivaju na globalnu regulativu i uspostavljanje međunarodnog okvira koji bi definisao "bezbedni atmosferski kapacitet" za lansiranja i re‑ulaze. Takav okvir bi uključivao:
- međunarodne norme o dizajnu satelita i njihovoj trajnosti;
- strožije procedure za kontrolu ispuštanja materijala pri sagorevanju i pri lansiranju;
- istraživanja uticaja metalnih čestica na ozonski omotač i klimu;
- mehanizme za sprečavanje i ublažavanje Kesslerovog sindroma;
- transparentnost podataka o lansiranjima i reintrijima kako bi astronomi i regulatorna tela mogli da procene rizike.
Zaključak: Dok svemirska industrija teži brzom širenju konstelacija radi komunikacija i potencijalnih data‑centara u orbiti, naučnici pozivaju na uravnotežen pristup koji će zaštititi atmosferu, život na Zemlji i mogućnost daljih naučnih posmatranja. Globalna regulativa i dodatna istraživanja su ključni kako bi se posledice ovih promena preciznije procenile i, po potrebi, ograničile.
Pomozite nam da budemo bolji.
