Rat na Bliskom istoku brzo utiče na Afriku zbog prisustva stranih vojnih baza, blizine pomorskih grlenih tačaka i zavisnosti od uvoza energenata. Kamp Lemonnier u Džibutiju i luka Berbera su među ranjivim ciljevima, dok preusmeravanje brodova i rast cena podižu troškove energenata i hrane. Kriza ugrožava doznake radnika iz Zaliva i dodatno komplikuje diplomatske odnose, posebno za zemlje poput Južne Afrike.
Afrika 'Izložena' Ratu Na Bliskom Istoku — Baze, Pomorski Rizici I Poskupljenja
French president Emmanuel Macron (C) reviews the troops as he visits the French military base in Djibouti in 2019 (Ludovic MARIN)(Ludovic MARIN/POOL/AFP)
Afrika je direktno izložena posledicama rata na Bliskom istoku: prisustvo stranih vojnih baza, blizina ključnih pomorskih pravaca i uvoz energenata čine kontinent osetljivim na brze i dalekosežne poremećaje, ocenjuju analitičari.
Meta u Rогу Afrike
Rog Afrike uključuje potencijalne mete iranskih i proksi dejstava. Najistaknutiji je Kamp Lemonnier u Džibutiju, gde je oko 4.000 američkih vojnika. Kamp se nalazi na manje od 160 km od Jemena i stoga je u dometu balističkih i protivbrodskih raketa, kao i dronova kojima su Huti opremljeni uz podršku Irana.
“Uvoz energije, prisustvo stranih vojnih baza i bliskost pomorskim grlenima znače da se efekti rata brzo prenose na afričke obale,” rekao je Hubert Kinkoh iz think tanka CARPO.
Somaliland i luka Berbera takođe su u fokusu zbog strateškog položaja na južnom ulazu u Crveno more i prisustva stranih partnera, uključujući Ujedinjene Arapske Emirate i, prema nekim izveštajima, izraelske interese.
Ekonomski uticaj i bezbednosni rizici
Rat remeti globalnu trgovinu: brodovi se preusmeravaju sa Sueckog kanala na duži i skuplji plovni put oko Rta Dobre Nade, što podiže troškove transporta i utiče na cene energenata i hrane. Iako neke zemlje proizvođači nafte, poput Nigerije, teoretski mogu profitirati, mnoge su ograničene dugoročnim ugovorima i slabim rafinerijskim kapacitetima. U Nigeriji su cene goriva porasle za oko 14%.
Afričke ekonomije zavise i od doznaka radnika u Zalivu; prekid ili smanjenje zapošljavanja može ozbiljno pogoditi prihode porodica i devizne rezerve. Istovremeno, prethodne krize su pokazale slabu spremnost na hitne evakuacije i nedostatak operativnih kriznih linija za radnike.
Diplomatija, geopolitika i rizik eskalacije
Diplomatski pritisci rastu: neke afričke države optužuju se da deluju premalo, dok su druge kritikovane za pretenciozno mešanje. Južna Afrika je naročito izložena nakon pomorskih vežbi na kojima su učestvovali iranski brodovi, što je izazvalo oštre reakcije SAD i drugih partnera. Stručnjaci upozoravaju da geopolitičko pozicioniranje i vojna saradnja sa različitim silama mogu dovesti do ekonomskih i političkih posledica, uključujući moguće sankcije.
Istovremeno, regionalni i zalivski akteri (Turska, Saudijska Arabija, UAE i drugi) već šire uticaj u Africi kroz investicije, baze i vojne tehnologije. Promene prioriteta tih država usled krize mogu i smanjiti njihovu angažovanost u nekim afričkim konfliktima, ali i ostaviti prostor za nove tenzije.
Šta to znači za Afriku
Kriza ukazuje na potrebu za boljom strateškom pripremom i većom koordinacijom između afričkih država: diversifikacijom izvora energije, jačanjem pomorske bezbednosti, planovima evakuacije za radnike u inostranstvu i diplomatijom koja štiti ekonomske interese. Bez takvih mera, mnoge zemlje ostaju ranjive na spoljne šokove koji brzo prelaze granice kontinenata.
Pomozite nam da budemo bolji.
