Istraživači su uspešno uzgajali žetveni slanutak sorte Myles u mešavinama koje sadrže do 75% simuliranog mesečevog regolita, uz dodatak vermikomposta i korisnih gljiva. U 100% simulantu biljke nisu formirale cvet ni seme. Mikroorganizmi su pomogli da se regulit poveže i smanji stres biljaka, ali su neophodne dodatne analize zbog moguće akumulacije metala u zrnu. Rezultati su objavljeni u časopisu Scientific Reports i označavaju važan korak ka poljoprivredi na Mesecu.
Slanutak iz „mesečeve prašine“: žetveni plodovi u mešavini sa simuliranim mesečevim tlom
The root of a chickpea plant grows in a lunar soil simulant mixture inside a climate-controlled growth chamber at Texas A&M University in College Station, Texas, U.S., in this handout image. Jessica Atkin/Handout via REUTERS
WASHINGTON, 5. mart — Naučnici koji razvijaju koncept ekstraterestrijalne poljoprivrede uspeli su da uzgajaju žetveni slanutak u mešavinama koje sadrže do 75% simuliranog mesečevog regolita. Rezultati predstavljaju važan korak ka mogućnosti da astronauti na dugotrajnim misijama proizvode deo svoje hrane lokalno, umesto da se oslanjaju isključivo na dopremanje zaliha sa Zemlje.
Metodologija
U klimatizovanom rastavnom ormaru na Texas A&M University gajena je sorta slanutka nazvana Myles. Semena su bila obložena korisnim gljivama i posađena u mešavinu simuliranog mesečevog regolita, proizvedenog od strane kompanije Space Resource Technologies, i vermikomposta — organskog materijala dobijenog razgradnjom otpada pomoću glista.
Šta su istraživači merili
- Količinu i kvalitet urodnih plodova u zavisnosti od udela simulanta u mešavini;
- da li mikroorganizmi mogu kolonizovati koren i poboljšati strukturu regolita;
- potencijalnu akumulaciju metala u zrnima (npr. aluminijum, gvožđe).
Rezultati
Biljke su proizvele žetvene plodove u mešavinama sa do 75% simuliranog regolita. Kako je rastao udeo regolita, padao je broj žetvenih plodova, ali veličina pojedinačnih zrna ostala je približno ista. U 100% simulantu biljke nisu razvile cvetove niti formirale seme — većina je uginula pre vremena.
Gljive koje su obložile seme delovale su simbiotski: pomogle su biljkama u apsorpciji nekih esencijalnih nutrijenata i smanjile unos toksičnih metala. Iako su mikroorganizmi kolonizovali koren čak i u 100% simulantu i pomogli da se labave čestice zbiju, to nije bilo dovoljno za normalan razvoj i formiranje semena bez dodatnog organskog materijala.
Bezbednost hrane i dalje pitanja
Prikupljeni plodovi trenutno se testiraju na akumulaciju metala. Regolit i korišćeni simulant sadrže povišene koncentracije metala poput aluminijuma i gvožđa — gvožđe je nutritivan, dok aluminijum može biti toksičan za ljude ako se akumulira. Istraživači najavljuju da će rezultati bezbednosnih analiza biti objavljeni u narednom radu.
Značaj i kontekst
Studija, čiji je vodeći autor doktorandica Jessica Atkin (Texas A&M) objavljena je u časopisu Scientific Reports. Autori ističu da je lokalna proizvodnja hrane ključna za održivost budućih mesečevih baza — zbog troškova i logistike dopremanja hrane iz Zemlje — ali i da su potrebna dodatna istraživanja pre nego što se pristupi praktičnoj primeni.
„Ovo je mali, ali važan prvi korak ka uzgoju useva na Mesecu“, rekla je koautorka Sara Oliveira Santos. Druga paralelna studija o mikrobnim uslovima u simuliranom marsovskom tlu ukazuje na slične izazove i potencijale za upotrebu mikroorganizama u 'kondicioniranju' vanzemaljskih zemljišta.
Uprkos ozbiljnim naučnim pitanjima, autori su zadržali i dozu humora u laboratoriji — puštale su se pesme sa lunarno-tematskom notom i okačene su motivacione slike, kao simbol cilja kojem teže.
Pomozite nam da budemo bolji.
