Blood Falls u McMurdo Dry Valleys je ledeni vodopad čija crvena boja potiče od oksidacije gvožđa u podledeničnim, visokopritisnim slanim vodama. Studija iz Antarctic Science identifikovala je septembar 2018. kao ključan događaj, kada su GPS, termistori i timelapse kamera istovremeno zabeležili pad glečera od ~15 mm i izlaz brine. Autori zaključuju da brina deluje kao "hidraulična kočnica" koja menja kretanje glečera i termiku Jezera Bonney, i naglašavaju važnost višesenzornog nadzora za praćenje kratkotrajnih subglacijalnih procesa.
Antarktik Izgleda Kao Da Krvari: Naučnici Otkrili Zašto Blood Falls Postaje Crven
The Story Behind Antarctica's Blood FallsPeter Rejcek
Blood Falls u McMurdo Dry Valleys jedan je od najupečatljivijih i najneobičnijih prirodnih fenomena na Zemlji — ledeni vodopad koji izgleda kao da protiče krv. Nova studija objašnjava geološke mehanizme koji upravljaju izlazom ove jarko crvene, izuzetno slane vode i kako je on povezan sa pritiscima ispod i iznad leda.
Kratak istorijat i mesto
Blood Falls prvi je zabeležio britanski geolog Thomas Griffith Taylor 1911. godine, a nalazi se u McMurdo Dry Valleys — jednom od najsuših i najhladnijih područja na planeti, koje istraživači često navode kao najbolje terrestrijalno poređenje sa Marsom. U tim dolinama praktično nema padavina već milenijumima, pa su uslovi ekstremni i već dugo privlače interes naučnika.
Ključno otkriće iz 2018.
U septembru 2018. godine, tim pod vođstvom Petera Dorana sa Louisiana State University zabeležio je „serendipno” poklapanje triju nezavisnih mernih zapisa: GPS stanicu na Taylor glečeru, termistorske nizove u Zapadnom lobu jezera Bonney (WLB) i timelapse kameru usmerenu na Blood Falls. Istovremeno su registrovani pad glečera od oko ~15 mm, izliv slane vode i lokalna promena temperature u WLB. Autori to tumače kao jasnu evidenciju subglacijalnog oticanja brine.
Kako nastaje crvena boja?
Pod lednikom se skuplja veoma slana, pod pritiskom zasićena voda — tzv. brina — koja se zbog kombinovanih efekata pritiska glečera, stena i susednog jezera povremeno izbaci na površinu. U toj brini nalaze se nanoserije bogate gvožđem (kao i silicijumom, kalcijumom, aluminijumom i natrijumom). Kada ta gvožđe-sadržajna brina dođe u kontakt sa kiseonikom na površini, gvožđe oksidira i dobija crvenu boju, što stvara upečatljiv vizuelni efekat.
Uloga brine u dinamici glečera
Autori studije objašnjavaju da brina funkcioniše i kao „hidraulična kočnica”: pod pritiskom ona menja raspodelu napona i može usporavati pomeranje glečera ili izazvati kratkotrajne pomeraje. Takvi događaji utiču i na temperaturnu stratifikaciju jezera Bonney i na transport nutrijenata, što ima posledice po lokalne ekosisteme u podleđnim i jezerskim uslovima.
Ograničenja i značaj višesenzornog nadzora
Autori ističu da su zabeleženi podaci prostorno ograničeni (jedna GPS stanica, jedan termistorski niz i jedna kamera), ali upravo sinhronizovano beleženje različitih mernih parametara omogućava uvid u kratkotrajne, ali važnije subglacijalne procese. Takav pristup je ključan za razumevanje međusobne povezanosti dinamike glečera, hidratacije podloge i ekosistemskih posledica.
Za kraj
Iako Blood Falls vizuelno podseća na krv, njegov „krvavi” izgled proizilazi iz sasvim prirodnih hemijskih procesa — oksidacije gvožđa u podledeničnim brinama. Interesantno je i to što ista hemija doprinosi crvenoj boji Marsa, pa ovaj zagonetni antarktički fenomen dodatno podseća na veze između ekstremnih zemaljskih okruženja i drugih planeta.
Pomozite nam da budemo bolji.
