AFP analiza podataka NSIDC-a pokazuje da je arktički morski led zabeležio skoro 14,22 miliona km² 10. marta i da se nalazi na putu da dostigne jedan od pet najnižih zimskih maksimuma u više od 40 godina satelitskog praćenja. Stručnjaci upozoravaju na ubrzano arktičko zagrevanje, moguće ubrzano letnje topljenje i ugrožavanje staništa, dok povlačenje leda otvara nove geopolitičke i ekonomske izazove.
Arktički morski led na putu jednog od najnižih zimskih maksimuma — šta to znači?
The Arctic is warming faster than the rest of the planet (Florent VERGNES)(Florent VERGNES/AFP/AFP)
Analiza AFP-a zasnovana na podacima američkog National Snow and Ice Data Center (NSIDC) pokazuje da je arktički morski led zabeležio gotovo 14,22 miliona km² 10. marta i da je na putu da dostigne jedan od pet najnižih zimskih maksimuma u više od četiri decenije satelitskog praćenja. Ako trenutni trend potraje do kraja zime, moguć je rezultat koji će biti uporediv ili čak niži od rekordno niskog nivoa iz 2025. godine.
Šta kažu podaci
NSIDC je registrovao maksimalnu površinu od ~14,22 miliona km² 10. marta. Prošlogodišnji minimum maksimuma bio je 14,31 miliona km² zabeležen 22. marta. Portparol NSIDC-a Seamus McAfee upozorava da se površina leda u poslednjim danima smanjila, ali da se još može vratiti pre konačnog zimskog maksimuma za 2026. godinu.
'Do sada izgleda da bi mogla da bude veoma značajna površina, možda jedna od, ako ne i najmanja u evidenciji,' rekao je McAfee za AFP.
Zašto se to dešava
Polarni regioni, a naročito Arktik, zagrevaju se znatno brže od svetskog proseka — procene govore o 3–4 puta većoj stopi zagrevanja. Uz globalno povećanje emisija gasova staklene bašte i moguće povratak El Niña/El Niño fenomena, stručnjaci očekuju nastavak gubitka višegodišnjeg leda i veće oscilacije u sezonskim maksimumima i minimumima.
'S obzirom na to da se Arktik zagreva brzinom tri do četiri puta većom od svetskog proseka, verovatno ćemo nastaviti da posmatramo dalji arktički porast temperatura i gubitak više-godišnjeg leda,' izjavila je Samantha Burgess (ECMWF).
Moguće posledice
Smanjenje morskog leda utiče na ekosisteme (npr. polarni medvedi, carevi pingvini) i pojačava povratne klimatske procese: svetla površina leda zamenjuje se tamnijom okeanskom vodom koja upija više sunčeve energije, što dodatno zagreva region i ubrzava topljenje.
'Arktičko zagrevanje, pokrenuto fosilnim gorivima, dovodi nas sve u opasnost,' upozorila je Shaye Wolf iz Center for Biological Diversity.
Geopolitičke i ekonomske implikacije
Kako se led povlači, otvaraju se kraći pomorski putevi i pristup resursima, što pojačava interes država i podiže bezbednosnu konkurenciju u regionu. Stručnjakinja Elizabeth Chalecki ističe da će plići delovi ruskog arktičkog pojasa brže gubiti led, što podstiče Moskvu na jačanje prisustva duž Severnog morskog puta. To stvara nove prilike za vađenje nafte, rudarenje kritičnih minerala i naučna istraživanja, ali i rizike za bezbednost i životnu sredinu.
Šta dalje?
NSIDC će objaviti konačan datum i procenu zimskog maksimuma kada podaci postanu jasniji. Naučnici preporučuju hitno smanjenje emisija fosilnih goriva i jačanje međunarodne saradnje u arktičkim pitanjima kako bi se ublažile posledice i pripremilo za geopolitičke promene u regionu.
Pomozite nam da budemo bolji.
